Za pacove, miševe i druge glodare dugo se verovalo da glođu isključivo iz potrebe: zubi im stalno rastu, pa ih moraju trošiti da bi opstali. Ali nova studija tu priču pomera u zanimljivijem pravcu. Ispada da glodanje nije samo održavanje „alata”, nego i ponašanje koje životinji jednostavno prija. Taj obrt deluje sitno, ali u biologiji ponašanja često upravo takve promene objašnjenja najviše menjaju način na koji gledamo životinje. Više nisu samo mehaničke mašine koje rešavaju problem zuba, nego bića kod kojih i telesna potreba i osećaj nagrade rade zajedno.
Smithsonian Magazine prenosi da su istraživači, čiji je rad objavljen 10. marta u časopisu Neuron, zaključili da je samo glodanje verovatno „nagrađujuće” iskustvo. Naučnici su na taj trag došli kada su primetili da neki laboratorijski miševi ne održavaju zube uredno, što je sugerisalo da je u igri nešto više od pukog refleksa. Zanimljivo je i to što ovakvi nalazi mogu pomoći u razumevanju ljudskih navika kao što su stiskanje vilice, škrgutanje zubima ili grickanje noktiju. Drugim rečima, jedna stara slika o „dosadnim glodarima” odjednom postaje mnogo bogatija: možda i kod njih, kao i kod nas, telo ponekad traži radnju zato što mu ona deluje ispravno, umirujuće ili jednostavno dobro.
S.B.
