Belgijski The Brussels Times otvara ovu priču gotovo kao pravni spor, ali se iza nje mnogo jasnije vidi pitanje prestiža, identiteta i samopoštovanja jednog grada. U središtu svega je Muzej savremene umetnosti M HKA u Antverpenu, oko kog se već mesecima lome političke odluke, umetnička scena i javno poverenje. Prema tom tekstu, galeristi iz Antverpena formalno su optužili flamansku ministarku kulture Karolin Genec da je pogrešno vodila odluke vezane za ovu instituciju i upozorili da su spremni i na sudski postupak ako se kurs ne promeni.
Problem, međutim, nije samo u jednoj odluci ili jednom projektu. U pozadini je ukidanje plana za novu zgradu muzeja, ranija zamisao da M HKA izgubi status muzeja i da se veliki deo zbirke preseli u Gent, kao i naknadno ublažavanje tih planova posle snažnog otpora javnosti. To znači da umetnička scena ne reaguje samo na jednu meru, već na osećaj da se sa tako važnom ustanovom postupa bez dovoljno stabilne vizije. Kada se kulturna politika pretvori u niz polovičnih zaokreta, najpre strada poverenje, a odmah zatim i ambicija cele scene.
Za čitaoca u Srbiji ova priča je veoma prepoznatljiva. I kod nas se kulturne ustanove često tretiraju kao nešto što može da sačeka, da se preuredi, simbolički sačuva ili politički prepakije bez prevelike štete. Ali muzej savremene umetnosti nije skladište slika, već javni dokaz da grad ume da misli o sebi ozbiljno. Kada takva institucija izgubi prostor, autoritet ili jasnu budućnost, grad vrlo brzo počinje da prihvata da mu je dovoljno manje nego što bi zapravo trebalo da traži.
Možda je baš zato antverpenski spor veći od lokalne vesti. On pokazuje da borba za kulturu nikada nije sporedna stvar, već rasprava o tome da li grad želi da bude samo funkcionalan ili i duhovno snažan. A kada su ljudi spremni da zbog jednog muzeja uđu i u pravnu bitku, jasno je da tu više nije reč samo o zgradi, već o predstavi kakav jedan ozbiljan grad treba da bude.
S.B.
