Dok se veliki delovi Španije bore sa preteranim turizmom, jučerašnji tekst u Guardianu skrenuo je pažnju na Almeriju, grad koji kao da je ostao po strani glavne mediteranske gužve. U tekstu se opisuje kao radni lučki grad sa pustinjskim karakterom, tvrđavom iznad luke i osećajem da nije pristao da se potpuno pretvori u razglednicu za masovnu potrošnju.
Baš tu leži njegova privlačnost. Almerija ne pokušava da zavodi na isti način kao razvikaniji delovi Andaluzije, nego deluje grublje, tiše i samostalnije. U tom tekstu nema euforične turističke reklame, već osećaj da je lepota grada povezana sa tim što nije do kraja poliran za tuđ pogled.
Za čitaoca koji voli lagane i opuštajuće teme, to je vrlo prijatna priča. Podseća da još postoje mesta koja nisu postala kulisa za algoritam, već gradovi sa svojim tempom, teksturom i merom. A to je danas možda veći luksuz od najskupljeg hotela.
S.B.
