Izricanje prvostepene presude bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju završeno je u Specijalizovanim većima Kosova u Hagu.
Tokom izricanja presude Sudsko veće iznelo je zaključke o više tačaka optužnice, uključujući ratne zločine nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode, kao i ubistva, dok je istovremeno utvrdilo da tužilaštvo nije dokazalo postojanje elemenata potrebnih za kvalifikaciju pojedinih dela kao zločina protiv čovečnosti.
11.17 – SUDSKO VEĆE O KADRIJU VESELJİJU
Sudsko veće navelo je da je Kadri Veselji učestvovao u izvršenju krivičnih dela i podsticao njihovo izvršenje, kao i da je lično učestvovao u identifikovanju i progonu protivnika tzv. OVK.
Prema zaključcima Veća, Veselji je imao saznanja o krivičnim delima, ali nije preduzeo mere kako bi ih sprečio.
11.13 – SUDSKO VEĆE: TAČI IMAO SAZNANJA O KRIVIČNIM DELIMA
Sudsko veće navelo je da je Hašim Tači imao saznanja o krivičnim delima izvršenim nad protivnicima tzv. OVK, ali da nije preduzeo mere kako bi ih sprečio.
Prema zaključcima Veća, Tači je aktivno učestvovao u pojedinim krivičnim delima i podsticao njihovo izvršenje.
Sudsko veće je takođe zaključilo da je Tači značajno doprineo sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja tzv. OVK i imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju tog cilja.
11.05 – SUD U HAGU: DOGAĐAJI NAKON 20. JUNA 1999. NE MOGU SE OKARAKTERISATI KAO RATNI ZLOČINI
Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da se događaji na kojima su zasnovane optužbe za ratne zločine protiv bivših lidera tzv. OVK, a koji su se dogodili nakon 20. juna 1999. godine, odnosno po okončanju nemeđunarodnog oružanog sukoba između tzv. OVK i SR Jugoslavije, odnosno srpskih snaga, ne mogu okvalifikovati kao ratni zločini.
Sudija Čarls Smit rekao je da je Veće zaključilo da je najkasnije od kraja marta 1998. do 20. juna 1999. godine, odnosno približno tog datuma, postojao nemeđunarodni oružani sukob između tzv. OVK i SR Jugoslavije, odnosno srpskih snaga.
„Sukob se vodio na Kosovu, ali se na određene delove severne Albanije koji su bili pod kontrolom OVK takođe primenjuju odredbe međunarodnog humanitarnog prava koje regulišu taj sukob. Panel je pored toga zaključio da su krivična dela iz optužnice bila izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba ili bila povezana sa oružanim sukobom, čime je ispunjena pretpostavka povezanosti“, rekao je Smit.
Kako je dodao, Veće je utvrdilo da su žrtve bile lica koja uživaju zaštitu prema važećim normama međunarodnog humanitarnog prava, budući da u inkriminisanom periodu nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima.
Veće je zaključilo i da su sva četvorica optuženih bili svesni okolnosti koje ukazuju na postojanje nemeđunarodnog oružanog sukoba, povezanosti događaja sa sukobom i zaštićenog statusa žrtava.
„Na osnovu tog zaključka, panel dalje nalazi da se kritični događaji na kojima su zasnovane optužbe za ratne zločine nakon 20. juna 1999, dakle po okončanju nemeđunarodnog oružanog sukoba između OVK i SRJ, odnosno srpskih snaga, kada su prestala da važe pravila međunarodnog humanitarnog prava, ne mogu okvalifikovati kao ratni zločini“, kazao je Smit.
11.00 – SUDSKO VEĆE: PRIPADNICI TZV. OVK POČINILI RATNI ZLOČIN UBISTVA
Specijalizovana veća Kosova utvrdila su da su pripadnici tzv. OVK umišljeno izvršili radnje činjenja i nečinjenja koje su izazvale smrt najmanje 98 lica, čime je, prema zaključku Veća, dokazan ratni zločin ubistva.
Ovaj zaključak iznet je tokom izricanja presude bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju.
10.55 – SUDSKO VEĆE: TUŽILAŠTVO NIJE DOKAZALO ZLOČINE PROTIV ČOVEČNOSTI
Sudsko veće Specijalizovanih veća u Hagu zaključilo je da tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje da je postojao sistematski napad ili napad širih razmera usmeren na civilno stanovništvo.
Smit je rekao da je Veće utvrdilo da su najkasnije od aprila 1998. do avgusta 1999. pripadnici tzv. OVK vršili dela nasilja i zlostavljanja nad civilnim stanovništvom širom Kosova i u određenim delovima severne Albanije koji su bili pod kontrolom tzv. OVK.
Veće je zaključilo da su te radnje predstavljale napad koji je bio sistematski i širih razmera.
Međutim, kako je rekao Smit, tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje da je taj napad bio usmeren na civilno stanovništvo u smislu zločina protiv čovečnosti.
Prema zaključku Veća, iako je postojala politika, odnosno plan, za ciljane napade na lica koja su smatrana protivnicima, žrtve su mahom, a neke isključivo, birane i ciljano napadane na osnovu individualnih okolnosti, a ne na osnovu pripadnosti ciljanom stanovništvu.
Smit je rekao da je Veće zaključilo da tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje da su izvršena krivična dela progona, zatvaranja, drugih nehumanih postupaka, mučenja, ubistva i prisilnog nestanka lica kao zločini protiv čovečnosti.
10.50 – SUDSKO VEĆE: NAJMANJE 385 LICA PROIZVOLJNO LIŠENO SLOBODE
Specijalizovana veća Kosova utvrdila su da je tzv. OVK počinila ratni zločin nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode najmanje 385 lica.
Sudija Čarls Smit rekao je da je na osnovu svih iznetih dokaza Veće zaključilo da su pripadnici tzv. OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. godine proizvoljno lišili slobode najmanje 385 lica.
Prema njegovim rečima, ta lica bila su držana u brojnim zatvoreničkim objektima pod kontrolom tzv. OVK u 14 opština na Kosovu i na određenim lokacijama u dve oblasti na severu Albanije.
10.45 – SMIT: OPTUŽBE SE ODNOSE NA INDIVIDUALNU ODGOVORNOST
Sudija Čarls Smit rekao je da se predmet protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija odnosi isključivo na njihovu individualnu krivičnu odgovornost.
„Predmet ovog postupka bile su radnje i postupci optuženih: gospodina Tačija, gospodina Veseljija, gospodina Seljimija i gospodina Krasnićija, prema navodima iz optužnice. Ovaj postupak se bavio isključivo činjenicama i okolnostima relevantnim za optužbe protiv optuženih u ovom predmetu. Ovaj predmet se nije bavio legitimitetom Oslobodilačke vojske Kosova, ni njenim ciljem da ostvari nezavisnost Kosova“, rekao je Smit.
Dodao je da u ovom predmetu nije ocenjivano koja strana nosi veću odgovornost.
„Ovo veće se isključivo bavilo pitanjem da li su krivična dela iz optužnice zaista izvršena i da li se optuženi mogu smatrati krivično odgovornim za bilo koje od tih dela“, rekao je Smit.
Prema njegovim rečima, predmet se odnosi na krivična dela protiv Srba, Roma i kosovskih Albanaca koja su, prema optužnici, izvršili određeni pripadnici tzv. OVK i sami optuženi.
10.00 – POČELO IZRICANJE PRESUDE
U Specijalizovanim većima Kosova u Hagu počelo je izricanje prvostepene presude bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju.
Četvorica optuženih terete se za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Tužilaštvo ih tereti u šest tačaka za zločine protiv čovečnosti – progon, zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilni nestanak lica – i u četiri tačke za ratne zločine – protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.
Optuženi su tokom postupka negirali krivicu.
Izvor: UŽIVO Euronews Srbija
E.M.
