Kiselo testo danas ima gotovo kultni status. Ljudi ga hrane, neguju, dele startere, prate mehuriće i hvale se korom kao da je umetničko delo. Ali jedna neobična naučna priča otišla je mnogo dalje od kućne tegle na kuhinjskom pultu: istraživači su napravili hleb koristeći kvasce pronađene na mumificiranom telu čuvenog Ötcija, ledenog čoveka iz Alpa.
Smithsonian Magazine je pisao da su naučnici dobili dozvolu da odmrznu delove Ötcijevih ostataka i uzmu uzorke mikroorganizama, među kojima su bakterije, gljive i kvasci. Ti sojevi su zatim upotrebljeni u eksperimentu pravljenja kiselog testa, čime je praistorijska biologija dobila neočekivano mesto u savremenoj pekari.
Ova tema je zanimljiva zato što spaja arheologiju, mikrobiologiju i hranu na način koji odmah budi maštu. Hleb koji nastane iz takvog eksperimenta nije „recept iz praistorije” u pravom smislu, jer ne znamo kako bi ga Ötci pravio, niti šta bi tačno jeo. Ali jeste pokušaj da se kroz mikroorganizme dotakne svet star hiljadama godina.
Kod nas hleb ima posebnu težinu. Nije samo namirnica, nego deo stola, običaja, jezika i svakodnevice. Zato priča o kiselom testu iz ledene mumije zvuči istovremeno čudno i blisko. Pokazuje da hleb nije samo brašno i voda, već i živi svet mikroba koji menja ukus, teksturu i miris.
Najlepše je što ova vest podseća koliko prošlost nije mrtva. Nekad je čuvaju kosti, nekad alat, nekad odeća, a nekad mikroskopski organizmi koji prežive na mestu gde ih niko ne očekuje.
Možda zato kiselo testo toliko privlači ljude. Ono je mala svakodnevna veza sa vremenom u kome je hrana zaista bila živa.
S.B.
