Malo je stvari koje tako brzo promene raspoloženje u kuhinji kao svež hleb. Korica koja krcka, mekana sredina, miris koji ispuni prostor i ona stara navika da se prvi kraj pojede odmah, dok je još topao. Ali koliko god hleb delovao jednostavno, njegovo čuvanje je tema oko koje se u mnogim kućama prave iste greške.
Food & Wine je objavio savete profesionalnih pekara o tome kako hleb treba čuvati i zašto ga mnogi zapravo kvare pokušavajući da ga „spasu” od stajanja. Jedna od najčešćih grešaka jeste držanje hleba u frižideru, jer hladnoća može ubrzati proces starenja skroba i učiniti ga suvim i neprivlačnim.
Naravno, nije svaki hleb isti. Industrijski tost, domaći beli hleb, ražani hleb, baget, somun ili vekna od kiselog testa ponašaju se različito. Ali osnovno pravilo ostaje slično: hleb voli stabilno mesto, dobru zaštitu od isušivanja i vazduh koji ne pravi vlagu kao u zatvorenoj plastičnoj kesi.
Kod nas se hleb često kupuje svakog dana, ali se isto tako često baca. Ostane pola vekne, osuši se, izgubi miris, pa završi kao prezla ili, nažalost, u kanti. A dovoljno je malo pažnje da traje duže. Platnena kesa, kutija za hleb, papirna ambalaža ili pravilno zamrzavanje mogu mnogo pomoći.
Zanimljivo je što priča o čuvanju hleba nije samo kuhinjski trik, nego i odnos prema hrani. Hleb je jedna od najstarijih i najvažnijih namirnica, ali ga ponekad tretiramo kao nešto što se podrazumeva. Upravo zato često ne razmišljamo o tome koliko ga nepotrebno gubimo.
Dobar hleb ne traži luksuzan tretman. Traži samo da ga ne mučimo frižiderom bez potrebe, da ga ne ugušimo plastikom i da ga pojedemo dok još ima karakter.
Možda je najjednostavniji savet ujedno i najbolji: kupujte onoliko koliko možete da pojedete, a ono što ostane čuvajte kao da vredi. Jer hleb, kada je dobar, zaista vredi.
S.B.
