Hobotnice su odavno poznate kao majstori bekstva, rešavanja problema i iznenađujućeg ponašanja. Mogu da menjaju boju, provuku se kroz uske otvore, otvaraju posude i istražuju predmete sa neverovatnom radoznalošću. Sada je njihova reputacija dobila još jedan zanimljiv detalj.
ScienceDaily je objavio istraživanje Dartmouth Collegea prema kome su hobotnice naučile da koriste ogledalo kako bi pronašle hranu koju ne mogu direktno da vide. Posle obuke, životinje su u oko 73 odsto slučajeva uspešno identifikovale gde se hrana nalazi, što pokazuje da ogledalo mogu koristiti kao alat, a ne samo kao čudan odraz.
Ovo je fascinantno jer se upotreba ogledala dugo povezivala uglavnom sa određenim sisarima i pticama. Hobotnica je potpuno drugačija grana života. Njen mozak nije organizovan kao naš, a veliki deo nervnog sistema nalazi se u kracima. To znači da priroda može doći do složenog ponašanja na potpuno različite načine.
Kod nas se hobotnica najčešće pominje kao morska životinja ili specijalitet na primorju, ali nauka je sve više posmatra kao jedno od najneobičnijih inteligentnih bića na planeti. Ona nije „pametna kao čovek”, nego pametna na sopstveni način.
Najlepše u ovakvim istraživanjima je što nas teraju da proširimo definiciju inteligencije. Ako životinja bez kičme koristi odraz da reši problem, onda svet razmišljanja nije rezervisan za bića koja liče na nas.
Hobotnica pred ogledalom zato nije samo laboratorijska zanimljivost. To je mali trenutak u kome more kaže: imam načine razumevanja koje tek počinjete da učite.
S.B.
