Svemirska hrana je dugo zvučala kao nešto iz tube, kesice ili laboratorije: praktično, izmereno, hranljivo, ali daleko od običnog obroka. Zato vest da su naučnici uspeli da uzgoje i uberu leblebije u zemlji koja oponaša Mesečevo tlo ima gotovo domaći miris — kao da se budućnost svemirskih misija na trenutak preselila u činiju humusa. Smithsonian Magazine je 1. maja objavio priču o istraživačima koji su leblebije gajili u simuliranom lunarnom regolitu, uz pomoć vermikomposta i korisnih gljiva.
Ideja je mnogo ozbiljnija nego što deluje na prvi zalogaj. Ako ljudi žele da ostanu na Mesecu duže od kratke misije, neće biti održivo da im se sva hrana stalno šalje raketama sa Zemlje. Svaki kilogram tereta u svemiru je skup, a zavisnost od isporuka nosi rizik. Zbog toga naučnici sve više razmišljaju o tome kako da astronauti deo hrane proizvode tamo gde žive.
Mesečevo tlo, naravno, nije baštenska zemlja. Regolit nema organsku materiju i mikroorganizme na koje su biljke navikle, a može sadržati i potencijalno štetne metale. Zato su istraživači koristili simulirano Mesečevo tlo napravljeno prema sastavu uzoraka sa Apolo misija, pa ga mešali sa vermikompostom — materijalom koji nastaje kada crvi prerađuju organski otpad. U toj maloj, gotovo kružnoj logici buduće baze, ostaci hrane, pamučna odeća ili higijenski materijal mogli bi jednog dana postati deo hranljivog supstrata za nove biljke.
Posebno zanimljivu ulogu imale su mikorizne gljive. One mnogim biljkama pomažu da bolje usvajaju hranljive materije i da se lakše nose sa stresom. U ovom eksperimentu, leblebije su mogle da daju rod i u mešavinama sa do 75 odsto simuliranog lunarnog tla, dok su veće količine izazivale stres i ranije propadanje biljaka. Naučnici sada proveravaju da li su dobijene leblebije bezbedne za jelo, odnosno da li sadrže previše metala.
Za čitaoca u Srbiji ova vest je zanimljiva i zato što spaja dve potpuno različite slike: svemirsku bazu i jednu od najstarijih namirnica Mediterana i Bliskog istoka. Leblebija nije luksuzna biljka, ali je hranljiva, bogata proteinima i zahvalna za razne obroke. Ako astronauti jednog dana budu jeli humus uzgojen na Mesecu, to neće biti samo kulinarska zanimljivost, nego dokaz da čovek u svemir ne nosi samo tehnologiju, već i potrebu za pravim obrokom.
Možda buduća kuhinja na Mesecu neće mirisati kao porodična trpeza, ali će imati nešto važno: biljku koja raste tamo gde nikada nije trebalo da raste.
S.B.
