LUKAVAC – Jedan od poslednjih simbola nekadašnje industrijske moći BiHercegovine i Jugoslavije, Koksno-hemijski kombinat u Lukavcu (GIKIL), zvanično je prestao sa radom. Gašenjem koksne baterije, procesom koji prate kontrolisana ispuštanja gasova i visoke mere bezbednosti, okončana je era proizvodnje koksa u ovom delu Balkana. Sa gašenjem peći, bez posla je ostalo više od 500 radnika, od kojih su mnogi upravo oni koji su proveli decenije održavajući ovaj kompleks u životu.
Kraj giganta vrednog 200 miliona KM
Prvo, situacija u Lukavcu je sumorna. Dok 200 radnika privodi kraju proces bezbednog hlađenja pogona, preostalih 300 se već sprema za odlazak na biro. Predsednik sindikata Ermin Halilović opisao je ovaj čin kao „rezanje grane na kojoj se sedi“, ističući emocionalni i egzistencijalni slom ljudi koji su bili primorani da sopstvenim rukama ugase svoje radno mesto. Uprava obećava isplatu svih zaostalih obaveza, ali u gradu gde je Koksara bila kičma privrede, te reči slabo teše porodice koje ostaju bez prihoda.
Drugo, sudbina imovine vredne preko 200 miliona konvertibilnih maraka ostaje neizvesna. Iako se očekuje prodaja strateškom kupcu, pitanje je ko će u današnjoj klimi energetske nesigurnosti i dekarbonizacije poželeti da oživi ovakav pogon. Ulazi u fabriku su blokirani, a nekadašnji industrijski krug, koji je decenijama brujao od mašina, sada tone u tišinu.
Treće, gašenje Lukavca je još jedan ekser u kovčeg teške industrije regiona. Dok se Srbija okreće nuklearnoj energiji, a svet energetskoj tranziciji, stari giganti koji su izgrađeni na uglju i čeliku nestaju jedan po jedan. Za Lukavac, ovo nije samo ekonomski gubitak, već i gubitak identiteta, jer je Koksara decenijama bila sinonim za radničku snagu i stabilnost Tuzlanskog kantona.
M. D.
