VAŠINGTON / BAGDAD – Prve dve nedelje direktnog sukoba na Bliskom istoku nanele su američkoj vojnoj infrastrukturi štetu od neverovatnih 800 miliona dolara, pokazuje najnovija analiza Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) i britanskog BBC-ja. Ova cifra, koja značajno premašuje ranije procene Pentagona, otkriva visoku cenu koju Sjedinjene Države plaćaju u ratu protiv Irana i njegovih saveznika.
Uništen ponos američke PVO: Gubitak sistema THAAD
Najveći pojedinačni finansijski udarac američki budžet pretrpeo je u Jordanu, gde je iranski precizni projektil direktno pogodio radarski sistem AN/TPY-2, ključnu komponentu protivraketnog sistema THAAD.
Cena radara: Prema proračunskim dokumentima, ovaj sofisticirani sistem košta oko 485 miliona dolara.
Funkcija: Ovaj radar je „oči i uši“ odbrane od balističkih raketa dugog dometa, a njegov gubitak ostavlja ozbiljnu rupu u vazdušnom štitu koji pokriva Jordan i okolne baze.
Strategija „hirurških“ udara na komunikacije
Analiza CSIS-a ukazuje na to da iranski napadi nisu bili nasumični. Meta su bili vitalni sistemi:
Satelitske komunikacije: Onesposobljavanje veze između regionalnih komandi i Vašingtona.
PVO sistemi: Udari u UAE i Jordanu ciljali su upravo baterije koje bi trebalo da presreću iranske rakete.
Infrastruktura: Dodatnih 310 miliona dolara štete naneto je na zgradama, hangarima i poletno-sletnim stazama u bazama širom regiona.
Zid ćutanja u Pentagonu
Iako Mark Kančijan, viši savetnik CSIS-a, upozorava da je šteta verovatno i veća od 800 miliona jer „puni iznos neće biti poznat dok podaci sa terena ne budu potpuno dostupni“, zvanični Vašington ćuti. Ministarstvo odbrane SAD odbilo je da komentariše ove brojke, upućujući novinare na Središnju komandu (CENTCOM), gde su zvaničnici takođe uskratili bilo kakvu izjavu o stepenu razaranja.
Ekonomski iscrpljujuć sukob
Ova analiza baca novo svetlo na asimetričnu prirodu rata 2026. godine. Dok Iran koristi dronove i rakete koji koštaju od nekoliko desetina do par stotina hiljada dolara, američki gubici se mere u stotinama miliona po jednom pogotku. Nastavak ovakvog trenda mogao bi primorati SAD na preispitivanje svoje strategije prisustva, s obzirom na to da troškovi popravke i zamene visokotehnološke opreme postaju neodrživo opterećenje za vojni budžet u jeku globalne energetske krize.
Rat koji je počeo kao odmazda, sada se pretvara u iscrpljujući resursni sukob gde infrastruktura vredna milijarde dolara postaje ranjiva pred novom generacijom iranskog naoružanja.
M. D.
