Protiv Ekvadora je to bilo odlično i poletno. U sudaru sa Nemačkom – vrlo dobro, ako izuzmemo onaj anarhični, gotovo tragični finiš meča. Već u trećoj rundi sa žilavim Kurasaom, predstava Obale Slonovače pretvorila se u rutinsko, gotovo čisto činovničko odrađivanje posla u Pensilvaniji. Nismo navikli da vidimo takav, evropski nivo taktičkog pragmatizma u režiji afričkih selekcija, ali zrelost koju prikazuju „Slonovi“ pod vođstvom Emersea Faea jasan je dokaz evolucije ovog tima. Stručni štab je svestan da je mundijalski turnir maraton, a ne sprint, i da je čuvanje energije za predstojeće istorijske bitke u šesnaestini finala ključni faktor uspeha.
Ako bismo detaljnije pročešljali istorijske knjige, lako bismo došli do zaključka da je ova generacija već ispisala zlatne stranice nacionalnog fudbala. Prvi put u istoriji svojih mundijalskih pojavljivanja, Obala Slonovače je u preliminarnoj fazi zabeležila dve pobede i prvi put prošla u nokaut fazu. Trijumf u Filadelfiji (2:0) izvojevan je bez prevelikog sjaja, ali hirurški precizno. Već u osmom minutu, nakon taktičke greške odbrane Dika Advokata i loše reakcije bivšeg beka Tventea Breneta, sevnula je brza akcija. Diomande je uputio oštar centaršut, a fudbaler Viljareala je silovito zakucao loptu u mrežu golmana Ruma, srpskog zeta.
Ostatak meča protekao je u kontrolisanom ritmu gde afrička selekcija nije želela da otvara karte i pokazuje sav svoj raskošni ofanzivni arsenal. Umesto uraganskih napada, Slonovi su držali loptu u posedu, dok su navijači na tribinama više reagovali na meksičke talase i promene rezultata na meču Nemačke i Ekvadora. Tačka na ovaj susret stavljena je u 64. minutu – Frank Kesi je hirurškim pasom probio linije rivala, pronašao bivšeg igrača Arsenala Nikolu Pepea, koji odmerenim udarcem pogađa dalji ugao. Odmah nakon toga, Fae je povukao ključne poluge sa terena kako bi ih odmorio za šesnaestinu finala, gde ih čeka lošiji iz duela Francuska – Norveška, meč u kojem Obala Slonovače definitivno neće biti autsajder.
M.M.
