Dok se evropski klubovi svakog januara hvataju za glavu zbog Kupa afričkih nacija, Sevilja je večeras na svojoj koži osetila i onu drugu, lepšu stranu medalje, zahvaljujući neverovatnom Akoru Adamsu koji je direktno sa postolja u Africi dotrčao da spreči totalni kolaps Andalužana protiv Elčea (2:2).
Kup afričkih nacija je poslastica za istinske fudbalske sladokusce, ali i hronična glavobolja za trenere u jeku sezone. Matijas Almeida se suočio sa ozbiljnim problemima u realizaciji, a bez povređenih Sančeza, Januzaja i Vargasa, Sevilja je na gostovanju Elčeu delovala kao probušeni brod iz starih crtanih filmova. Kako bi Almeida zapušio jednu rupu, pojavila bi se nova. To se najbolje videlo u 14. minutu: Nemanja Gudelj je kao centralni štoper bio odvučen u stranu kretanjem Alvara Rodrigeza, što je ostavilo krater u sredini koji je Aleiks Febas iskoristio da kruniše svoj jubilarni, 100. nastup za Elče.
Kada je German Valera u 55. minutu kroz šumu nogu pogodio za 2:0, činilo se da Sevilji preti četvrti uzastopni poraz bez postignutog gola. Andalužani su pogađali okvir gola tri puta (Mendi i Oso dva puta), a Injaki Penja je branio nemoguće, naročito zicer Đibrila Soua. Ipak, faktor „Adams“ je prelomio. Nigerijac, koji je samo dva dana ranije igrao meč za bronzu protiv Egipta, ušao je na poluvremenu i pokazao šta znači klasa. Prvo je pokupio „otpadak“ nakon treće stative Osoa, a potom je u nadoknadi vremena, hladnokrvno kao na afričkom pesku, realizovao penal za 2:2. Bod koji ne menja drastično stanje na tabeli, ali psihološki vredi kao planina jer je zaustavio slobodan pad nekadašnjeg osvajača Lige Evrope.
