Beogradska mreža javnog saobraćaja obuhvata skoro 500 linija gradskog, prigradskog i lokalnog prevoza, ali uprkos širokoj pokrivenosti, sve veći broj građana okreće se sopstvenim putničkim vozilima. Najnovija istraživanja ukazuju na to da putovanje javnim prevozom u prestonici traje od 30 do 50 odsto duže u poređenju sa vožnjom automobilom, što direktno utiče na odluku putnika o načinu kretanja kroz grad.
Promene u navikama putnika nakon pandemije
Predrag Živanović, profesor na Saobraćajnom fakultetu, istakao je za RTS da podaci prikupljeni u poslednjih nekoliko godina pokazuju trend opadanja broja korisnika javnog prevoza. On objašnjava da se ovi rezultati mogu tumačiti posledicama perioda nakon koronavirusa, ali i konstantnim rastom stepena motorizacije u glavnom gradu.
Prema rečima profesora Živanovića, titulu najopterećenije linije u Beogradu i dalje nosi linija 95, koja povezuje levu obalu Dunava sa Novim Beogradom. On upozorava da je trenutni sistem previše oslonjen na autobuski podsistem, dok su šinska vozila i gradska železnica izgubili na značaju, što stvara dodatne probleme u kapacitetu i komforu.
Neiskorišćeni potencijal tramvaja i železnice
Jedan od ključnih problema beogradskog saobraćaja je minorno učešće gradske železnice, koju koristi svega jedan odsto putnika. Stručnjaci smatraju da je neophodno povećati ulogu tramvaja i vozova kako bi se rasteretile drumske saobraćajnice.
Da bi sistem postao privlačniji, Živanović predlaže uvođenje mera koje daju jasan prioritet vozilima javnog prevoza. To podrazumeva strožu kontrolu žutih traka i uvođenje pametne semaforske signalizacije na raskrsnicama, čime bi se povećala pouzdanost i značajno skratilo vreme putovanja koje je trenutno destimulativno za građane.
Metode merenja i problem neiskorišćenih podataka
Kada je reč o planiranju saobraćaja, struka se oslanja na subjektivne ankete građana i objektivna merenja broja putnika. Ipak, poslednje sistematsko brojanje na nivou celog grada urađeno je 2015. godine, kada je zabeleženo oko dva miliona vožnji dnevno, uz procenu da gradski prevoz svakodnevno koristi 800.000 ljudi.
Interesantan je podatak da veliki broj savremenih vozila već poseduje ugrađene automatske brojače putnika. Međutim, profesor Živanović naglašava da se ti podaci trenutno ne koriste na pravi način i da nisu povezani sa centralnim sistemima za upravljanje saobraćajem, čime se gubi dragocena prilika za optimizaciju linija u realnom vremenu.
E.M.
