Izborna tišina važi i na društvenim mrežama, a objavljivanje političkog sadržaja tokom njenog trajanja može predstavljati kršenje propisa, u zavisnosti od konkretnih okolnosti. Istovremeno, objave na internetu nisu izuzete od zakonske odgovornosti: pretnje, pozivi na nasilje i govor mržnje mogu imati i krivičnopravne posledice.
Advokatica Tamara Radojčić izjavila je za Euronews Srbija da se na društvene mreže primenjuju zakoni Srbije, kao i u drugim oblastima javnog života. Kako je objasnila, sloboda izražavanja jeste zagarantovana, ali nije neograničena.
Građani imaju pravo da iznose mišljenje i kritikuju, ali granica može biti prekoračena kada sadržaj preraste u pretnju, govor mržnje ili uvredu koja ispunjava zakonske uslove za krivično delo. Da li je određena objava kažnjiva, procenjuje se na osnovu njenog sadržaja i konkretnih okolnosti.
Kakve posledice mogu imati sporne objave?
Prema rečima Radojčić, za uvredu je predviđena novčana kazna, a postupak se pokreće privatnom tužbom. Za druga dela, poput ugrožavanja sigurnosti ili izazivanja mržnje i netrpeljivosti, moguće su i strože sankcije, u zavisnosti od zakonske kvalifikacije i okolnosti slučaja.
Ona je navela da građani sporne sadržaje mogu prijaviti samoj platformi, policiji ili javnom tužilaštvu. U slučaju ozbiljnih pretnji nasiljem, savetuje da se što pre obrate policiji i potraže zaštitu.
Važno je i sačuvati dokaze: napraviti snimak ekrana, sačuvati link do objave, poruke i druge relevantne podatke. To može pomoći u dokazivanju šta je objavljeno i pod kojim okolnostima.
Odgovornost, kako objašnjava advokatica, može zavisiti od uloge pojedinca u širenju sadržaja. U određenim okolnostima, osim autora objave, može se razmatrati i odgovornost osobe koja je sadržaj dalje podelila, kao i odgovornost same platforme.
Kada počinje izborna tišina?
Parlamentarni izbori u Srbiji zakazani su za nedelju, 25. oktobar, a izborna tišina počinje u četvrtak u ponoć i traje do zatvaranja biračkih mesta, u nedelju u 20 časova.
Prema objašnjenju advokatice Radojčić, ista pravila odnose se i na društvene mreže. Da li je konkretna objava prekršila izbornu tišinu zavisi od okolnosti i sadržaja objave.
Politička poruka može biti pripremljena i objavljena pre početka izborne tišine, ali do korisnika stići ili biti ponovo podeljena tokom njenog trajanja. Zato je važno razlikovati ranije objavljen sadržaj od aktivnosti tokom izborne tišine, kao i utvrditi okolnosti konkretnog slučaja.
Radojčić ukazuje i na značaj digitalne pismenosti i efikasnog prijavljivanja štetnog sadržaja, posebno kada su ugrožena prava građana ili maloletnika.
E:M.
