BRISEL / BEOGRAD – Evropska komisija zvanično je objavila svoj sedmi godišnji Izveštaj o vladavini prava, sveobuhvatni dokument u kojem je detaljno skenirano stanje u svim državama članicama Evropske unije, ali i u četiri ključne zemlje kandidata, među kojima je i Srbija. U delu izveštaja koji secira reforme u našoj zemlji, Brisel konstatuje da je ostvaren određeni napredak u pojedinim segmentima, ali šalje i ozbiljne opomene – brojni hronični izazovi u pravosuđu, borbi protiv korupcije, medijskim slobodama i funkcionisanju demokratskih institucija i dalje ostaju potpuno nerazrešeni.
Ovaj izveštaj, objavljen danas, u petak, 17. jula 2026. godine, donosi detaljnu analizu sistemskih kočnica na evropskom putu Srbije.
Udar na reforme: Politički pritisci jači od ustavnih promena
Evropska komisija je posebnu pažnju posvetila analizi pravosudnog sistema nakon ustavnih reformi iz 2023. godine. Iako se konstatuje da je Venecijanska komisija potvrdila ispunjenje značajnog dela njenih preporuka kroz dodatne zakonodavne mere, Brisel izražava duboku zabrinutost zbog praktične primene zakona na terenu.
Smanjenje autonomije: U izveštaju se eksplicitno navodi da su pojedine zakonske izmene zapravo uklonile ključne zaštitne mehanizme koji je trebalo da garantuju autonomiju javnog tužilaštva i nezavisnost sudstva.
Pritisak bez reakcije: EK direktno ukazuje na zabrinjavajući porast političkih pritisaka na rad sudija i tužilaca, apostrofirajući da su reakcije nadležnih institucija na ove pritiske bile izuzetno ograničene i neefikasne.
Borba protiv korupcije: Planovi se prepisuju, optužnica za visoku korupciju nema
Najoštrije kritike u izveštaju upućene su na račun borbe protiv korupcije. Evropska komisija ocenjuje da je prethodni Akcioni plan doživeo neuspeh, jer većina predviđenih aktivnosti uopšte nije realizovana, zbog čega su one samo mehanički prenete u novi plan.
„Posebno smo zabrinuti zbog uočenih pokušaja nedozvoljenog uticaja na rad Tužilaštva za organizovani kriminal. Srbija i dalje beleži izostanak ubedljivih i jasnih rezultata kada je reč o pokretanju istraga, podizanju optužnica i donošenju pravosnažnih presuda u predmetima visoke korupcije“, navodi se u dokumentu Evropske komisije.
Pod lupom Brisela: Tragedija u Novom Sadu i javne nabavke
Kao ilustraciju slabosti u sistemu, Evropska komisija je u ovogodišnji izveštaj uvrstila i domaće aktuelne događaje, napominjući da istraga povodom urušavanja dela rekonstruisane zgrade Železničke stanice u Novom Sadu još uvek traje i da se pažljivo prati njen pravosudni epilog.
Pored toga, Brisel upozorava na sledeće sistemske propuste:
Zaobilaženje zakona: Izuzeci od primene Zakona o javnim nabavkama i dalje se koriste previše često, čime se direktno zaobilaze ključni antikorupcijski mehanizmi države.
Ugoraženi uzbunjivači: Građani i profesionalci koji se odvaže da prijave korupciju u državnim organima i preduzećima i dalje se suočavaju sa ozbiljnim izazovima, pritiscima i nedostatkom adekvatne zaštite.
Slabost provera: Sistem provere imovinskih kartona funkcionera i sprečavanja sukoba interesa i dalje pokazuje ozbiljne manjkavosti.
Ovaj izveštaj jasno stavlja do znanja da će dalji napredak Srbije u evrointegracijama direktno zavisiti od spremnosti Beograda da se umesto usvajanja deklarativnih zakona suštinski obračuna sa političkim uticajem na pravosuđe i sistemskom korupcijom na najvišem nivou.
M. D.
