Najnoviji izveštaj organizacije Freedom House pokazuje da Crna Gora stagnira u oblasti demokratije, uz blagi pad ocene i nastavak prakse političkog uticaja na institucije.
Crna Gora je, prema najnovijem izveštaju organizacije Freedom House, zabeležila pad od jednog poena i ostala u grupi „delimično slobodnih“ država, što ukazuje da očekivani napredak nakon smene vlasti 2020. godine nije ostvaren.
Zamenik izvršnog direktora MANS-a, Dejan Milovac, ocenjuje da promena vlasti nije dovela do demontaže sistema, već su nove političke elite u velikoj meri nastavile da koriste iste mehanizme kontrole nad institucijama.
Ukupna ocena Crne Gore iznosi 68 od mogućih 100 poena. Politička prava ocenjena su sa 26 od 40 (pad za jedan poen), dok su građanske slobode ostale na 42 od 60.
U izveštaju se navodi da je do pada došlo zbog zaobilaženja demokratskih procedura, a ne zbog blokade sistema. Posebno se ističe da su brojni zakoni usvajani po hitnom postupku, bez adekvatne parlamentarne rasprave.
Milovac upozorava da ključni problem nije samo u tome ko je na vlasti, već u načinu na koji se institucije i dalje doživljavaju.
„Institucije i javne funkcije i dalje se tretiraju kao politički plen, a ne kao servis građana“, ukazuje on, dodajući da zbog toga formalna smenjivost vlasti ne donosi suštinski napredak, pišu Vijesti.
Prema njegovim rečima, sve dok svaka nova vlast pokušava da preuzme kontrolu nad institucijama umesto da ih učini nezavisnim, građani neće osetiti puni demokratski iskorak.
Izveštaj konstatuje da je nakon izbora 2023. formirana nova parlamentarna većina, čime je otvoren prostor za stabilizaciju političkih prilika, ali da korupcija u politici i pravosuđu i dalje ostaje ozbiljan problem.
Crna Gora se, kako se navodi, i dalje izdvaja po živom medijskom i civilnom sektoru, dok se građanske i političke slobode generalno poštuju.
U poređenju sa regionom, Crna Gora ima sličan ili nešto bolji rezultat od većine zemalja Zapadnog Balkana, ali zaostaje za državama poput Slovenija i Hrvatska, koje su svrstane u kategoriju „slobodnih“.
Na globalnom nivou, izveštaj upozorava da slobode opadaju već dvadeset godina zaredom. Više od 50 zemalja zabeležilo je pogoršanje tokom prethodne godine, dok je napredak ostvaren u znatno manjem broju država.
Među vodećim demokratijama i dalje su Finska, Švedska i Norveška, dok se u pojedinim državama, uključujući Sjedinjene Američke Države, beleži pad demokratskih standarda, prenose Vijesti.
U izveštaju se posebno naglašava da je svet suočen sa rastućim uticajem autokratije, kao i sa slabljenjem međunarodne podrške demokratskim procesima.
Kada je reč o Srbiji, navodi se da je zabeležen pad od tri poena, uz ocenu da se zemlja suočava sa demokratskim nazadovanjem, uz pritiske na proteste, medije i civilno društvo.
M. T.
Foto: Tanjug/Shutterstock.com/smith371, ilustracija
