Privredna aktivnost Srbije nastavila je snažan rast tokom 2026. godine, a bruto domaći proizvod u trećem tromesečju bio je realno veći za četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine. Rast u prvih devet meseci iznosio je oko 3,6 odsto, objavljeno je u novom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), na osnovu fleš procene Republičkog zavoda za statistiku.
Najveći doprinos rastu dali su uslužni sektor, trgovina i neto porezi, a Srbija se prema ovim pokazateljima svrstala među najbrže rastuće evropske ekonomije.
Raste industrijska proizvodnja i izvoz
Industrijska proizvodnja u septembru povećana je za 3,2 odsto međugodišnje, dok je prerađivački sektor zabeležio rast od 5,1 odsto.
Pozitivan trend zabeležen je i u spoljnotrgovinskoj razmeni. Robni izvoz u prvih devet meseci 2026. godine porastao je za 8,9 odsto, a pokrivenost uvoza izvozom dostigla je 82,6 odsto. U istom periodu prošle godine iznosila je 79,5 odsto.
Rast izvoza predvodili su kapitalni i intermedijarni proizvodi, a najveći pojedinačni doprinos ostvarila je proizvodnja motornih vozila.
Najveći rast prometa u trgovini na malo
Prema podacima Evrostata, Srbija je u septembru zabeležila najveći međugodišnji rast realnog prometa u trgovini na malo među evropskim zemljama.
Rast neto zarada u avgustu iznosio je 8,7 odsto realno u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Prosečna neto zarada u julu bila je za 9,3 odsto veća od vrednosti prosečne potrošačke korpe.
Inflacija u septembru 4,1 odsto
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru iznosila je 4,1 odsto. Kako se navodi u MAT-u, njeno ubrzanje delom je posledica baznog efekta iz prethodne godine, koji je povezan sa primenom uredbe o ograničenju trgovačkih marži.
U septembru je devet od ukupno 27 članica Evropske unije imalo višu međugodišnju inflaciju od Srbije.
Podaci ukazuju na rast privredne aktivnosti, industrijske proizvodnje i izvoza, uz istovremeno povećanje zarada i prometa u trgovini na malo.
M. T.
