BEOGRAD – Srbija je na kraju juna imala 41,82 milijarde evra javnog duga, a najveći deo obaveza odnosio se na investitore koji su kupili državne evroobveznice, pokazuju zvanični podaci Uprave za javni dug Ministarstva finansija.
Kupcima evroobveznica država je dugovala 12,91 milijardu evra.
Drugi najveći poverioci bili su kupci dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti, prema kojima su obaveze iznosile 6,94 milijarde evra. Poslovnim bankama Srbija je po osnovu kredita dugovala 5,38 milijardi evra.
Na listi većih poverilaca nalazi se kineska Eksport-Import banka sa 2,78 milijardi evra potraživanja prema Srbiji. Stranim vladama dugovano je 2,55 milijardi evra, a Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj 2,24 milijarde evra.
Podaci o valutnoj strukturi pokazuju da je najveći deo javnog duga i dalje vezan za strane valute.
Na kraju juna, 79,4 odsto javnog duga bilo je u stranoj valuti. Evro je učestvovao sa 63 odsto, američki dolar sa 11,1 odsto, a posebna prava vučenja sa 5 odsto.
Dinarski deo javnog duga iznosio je 20,6 odsto.
Takva struktura znači da promene deviznih kurseva mogu uticati na vrednost dela javnog duga izraženu u dinarima. Sa druge strane, veće učešće dinarskog zaduživanja smanjuje izloženost države valutnom riziku.
Važan element je i činjenica da se država značajno oslanja na izdavanje hartija od vrednosti. To omogućava finansiranje putem domaćeg i međunarodnog tržišta kapitala, ali istovremeno znači da uslovi na finansijskim tržištima, uključujući kamatne stope i tražnju investitora, imaju direktan značaj za cenu budućeg zaduživanja.
Pored ukupnog iznosa duga, za procenu javnih finansija zato su važni i prosečna kamatna stopa, rokovi dospeća, valutna struktura i raspored obaveza koje država mora da refinansira.
Javni dug sam po sebi ne pokazuje da li je zaduživanje održivo. Za potpunu sliku potrebno je posmatrati i odnos duga prema bruto domaćem proizvodu, troškove kamata, privredni rast i sposobnost države da iz budžetskih prihoda redovno servisira svoje obaveze.
M. T.
