Da li se pravednost uči ili je samo karakter? McGill University je 11. februara objavio vest o studiji koja sugeriše da ljudi mogu da nauče da odbijaju nepravednu prednost, čak i kada bi im ta prednost lično koristila. Poenta nije moralna propoved, već eksperimentalni nalaz: kada posmatrate druge kako se odriču “nefer” benefita, veća je šansa da i sami usvojite isti obrazac – i to kroz ponavljanje, kao društvenu normu.
Za laike je ovo zanimljivo jer objašnjava zašto se neke kulture “same regulišu” u redu, u saobraćaju ili u poslu, a druge teže. Ne radi se o genima, nego o vidljivosti ponašanja i o tome da li sistem nagrađuje pravedno ili snalažljivo. Eksperimenti ovakvog tipa često uključuju igre raspodele novca ili resursa, gde učesnik može da uzme više nego što je fer. Kada se uvede model ponašanja (neko ko kaže “neću tako”), normativni pritisak raste.
U Srbiji, gde se ljudi često žale da “poštenje ne prolazi”, ova vest ima praktičnu poruku: norme nisu apstraktne, nego se treniraju kroz sitnice koje se vide. Ako želite promenu u timu ili školi, nije dovoljno reći “budite fer”; potrebno je da fer ponašanje bude javno, prepoznato i ponovljeno. To je društvena psihologija na delu, bez velikih reči.
S.B.
