Sve više studija poslednjih godina testira ideju da nije važna samo hrana, već i vreme kada je jedemo. Sada se u vrhu dnevnih naučnih vesti pojavila priča da promena rasporeda obroka može značajno da ublaži simptome Kronove bolesti kod dela pacijenata. Mehanizam je logičan: creva imaju svoj “cirkadijalni ritam”, mikrobiom se menja tokom dana, a imuni sistem reaguje drugačije u različitim fazama. Kada se prozor jedenja suzi (na primer na 8–10 sati), smanjuju se noćni upalni signali i daje se više vremena crevima da “odmore”.
Važno je, međutim, šta ova vest jeste, a šta nije. Nije “lek”, niti univerzalno pravilo za sve, jer Kronova bolest ima različite fenotipove i terapije. Ono što jeste: signal da se u terapijskom arsenalu, pored lekova, sve ozbiljnije posmatraju navike – ritam sna, stres, kretanje i tajming obroka. Kada pacijent vodi dnevnik simptoma i obroka, lekar dobija konkretne obrasce, umesto utiska “nekad mi je bolje, nekad gore”.
U našim uslovima, gde ljudi često jedu kasno i preskaču doručak pa “nadoknade” uveče, ovo otvara zanimljivo pitanje: da li bismo makar deo tegoba (nadimanje, grčevi, hitnost) ublažili samo pomeranjem poslednjeg obroka ranije, uz dogovor sa gastroenterologom. Posebno je važno da se ne eksperimentiše na svoju ruku ako ste na kortikosteroidima, biološkoj terapiji ili imate aktivnu upalu – tajming se uklapa, ne zamenjuje.
S.B.
