Nekada je važilo da je fotografija snažan dokaz, a video gotovo konačna potvrda da se nešto zaista dogodilo. Tu sigurnost internet je već ozbiljno potkopao, a jučerašnji tekst na 24ur dodatno je pokazao koliko je stvar otišla daleko. U savetu kako prepoznati sadržaj koji izgleda potpuno stvarno, a ipak može biti prevara, naglašeno je da lažni snimci često dolaze preko sponzorisanih oglasa i profila sa besmislenim imenima, bez pratilaca ili registrovanih u inostranstvu. Uz to, preporuka Informacionog poverenika bila je krajnje jednostavna: proveriti ime stručnjaka ili temu u pretrazi i videti postoji li još neki verodostojan izvor. Ako ne postoji, verovatno je problem veći od samog videa.
Zanimljivo je što ova tema više nije samo tehnološka, već gotovo higijenska. Ne tiče se samo toga ko ume da koristi internet, nego ko ume da mu ne poveruje prebrzo. Jer što su alati za manipulaciju bolji, to će ljudska pažnja morati da postane sporija, sumnjičavija i disciplinovanija. U jučerašnjoj slovenačkoj obradi cela stvar je svedena na zdrav refleks: zastani, pogledaj profil, traži drugi trag. To deluje sitno, ali je možda baš to nova osnovna odbrana digitalnog doba — ne genijalna tehnologija, nego obična navika da se stvar ne prihvati istog časa čim izgleda ubedljivo.
S.B.
