Hrana u avionu često je predmet šale. Nekome je bezukusna, nekome preslana, nekome neobično suva, a kafa gotovo nikada ne deluje kao ona iz omiljenog lokala. Ipak, problem nije samo u keteringu. Na velikoj visini i u kabini pod pritiskom naše čulo ukusa i mirisa ponaša se drugačije.
Mental Floss je pisao o tome zašto hrana ima drugačiji ukus u avionu, podsećajući da suv vazduh, niži pritisak i buka kabine mogu oslabiti osećaj mirisa i ukusa. Slano i slatko često se doživljavaju slabije, zbog čega aviokompanije ponekad prilagođavaju recepte tako da hrana na zemlji deluje jače začinjeno nego u vazduhu.
Ova tema je zanimljiva jer pokazuje da ukus nije samo u jelu. On zavisi od mesta, vazduha, vlažnosti, temperature, raspoloženja i buke. Ista kafa može delovati prijatno u kuhinji, prosečno u avionu i odlična posle dugog čekanja na aerodromu.
Kod nas sve više ljudi putuje avionom, pa je ovo jedna od onih tema koje se lako prepoznaju. Sendvič koji deluje sasvim normalno na zemlji može u kabini postati suv i ravan. Sok može izgledati jače, paradajz sok se mnogima baš u avionu učini privlačnijim, a začini dobiju drugačiju ulogu.
Zanimljivo je i to što avionska hrana mora izdržati logistiku: priprema unapred, hlađenje, zagrevanje, ograničen prostor i sigurnosna pravila. Kada se tome doda promenjena percepcija ukusa, jasno je zašto je dobar obrok u avionu teže napraviti nego što deluje.
Možda zato ne treba uvek kriviti samo kuvara. Ponekad na tanjiru nije problem samo recept, već atmosfera na 10.000 metara.
S.B.
