Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu i Metohiji, održani krajem decembra, dobili su pozitivne ocene međunarodnih posmatrača, ali su ubrzo nakon zatvaranja birališta isplivali dokazi o ozbiljnim izbornim manipulacijama, što je dovelo u pitanje legitimitet procesa i dodatno zakomplikovalo formiranje novih institucija u Prištini.
Iako su međunarodne posmatračke misije vanredne parlamentarne izbore na Kosovu i Metohiji ocenile kao demokratske i transparentne, ponovna brojanja glasova u svih 38 opština otkrila su ozbiljne nepravilnosti u samom izbornom procesu. Utvrđeno je da je u više slučajeva dolazilo do unutarpartijske krađe glasova, odnosno njihovog naknadnog dopisivanja pojedinim kandidatima.
Kosovsko tužilaštvo je u vezi sa tim ispitalo oko 300 osoba, dok je pritvoreno više desetina članova i predsednika izbornih komisija i biračkih odbora. Prema navodima tužilaštva, manipulacije su rađene namerno i po unapred definisanim nalozima, a način na koji su glasovi dodavani kandidatima biće predmet daljih istraga.
Najveći broj nepravilnosti zabeležen je kod Demokratske partije Kosova, koju predvodi Bedri Hamza, a koja će u novom sazivu parlamenta imati 22 poslanika. Manipulacije su, prema dostupnim podacima, otkrivene i kod vladajućeg Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija. Iako većina kandidata kojima su glasovi dopisivani tvrdi da za to nije znala, prištinski analitičari upozoravaju da je poverenje građana u izborni proces ozbiljno narušeno.
Dodatne političke tenzije izazvala je odluka Centralne izborne komisije u Prištini da ne overi izborne rezultate Srpske liste. Tu odluku je kasnije poništio panel za žalbe, ali je politička poruka već bila poslata. Ustavni sud je, u međuvremenu, poništio i izbor Nenada Rašića za potpredsednika prethodnog saziva parlamenta.
Stručnjaci ocenjuju da se ovakvi potezi ne mogu posmatrati izolovano od dugotrajnog političkog sukoba između Pokreta Samoopredeljenje i Srpske liste, koji je dodatno podgrejan snažnom medijskom kampanjom i retorikom u albanskim medijima.
Istoričar Aleksandar Gudžić ocenjuje da deo albanskih partija izbegava podršku Srpskoj listi iz straha od gubitka političke popularnosti među sopstvenim biračima, što dodatno produbljuje političko nepoverenje i blokade, piše Euronews.
Sve to moglo bi da dovede do nove institucionalne krize. Na konstitutivnoj sednici skupštine, koja bi trebalo da se održi do kraja meseca, potpredsednika parlamenta iz reda srpske zajednice, prema odluci ustavnog suda, može da predloži isključivo Srpska lista. Međutim, albanske partije, uključujući Pokret Samoopredeljenje koji u novom sazivu ima većinu od 57 poslanika, za sada odbijaju da podrže taj predlog, čime se otvara prostor za novu političku blokadu u Prištini.
M. T.
