Dok nezapamćen toplotni talas prži evropski kontinent, pravi fudbalski pakao i epicentar pritiska u narednih šest dana biće smešteni na Ljutice Bogdana, gde Crvena zvezda mora da pronađe formulu za preokret protiv Hapoel Ber Ševe nakon razočaravajućih 0:1 u Sombatelju.
Poraz na Haladaš stadionu razotkrio je ozbiljne sistemske i taktičke pukotine u igri šampiona Srbije. Ekipa Dejana Stankovića nije izdržala visoki presing protivnika, usledio je pad samopouzdanja, a potom i serija kardinalnih grešaka u predaji lopte koje su direktno kumovale nepovoljnom rezultatu. Sve to praćeno je nemerljivom tenzijom pored aut-linije, što se automatski prenelo na igrače na terenu. Iako niko ne spori da Crvena zvezda ima znatno kvalitetniji igrački kadar od Izraelaca – koji su pritom ostali bez Kingsa Kangve – taj kvalitet mora dobiti svoju potvrdu u taktici. Trostruka izmena na poluvremenu u prvom meču bila je jasna poruka da Stanković nije bio zadovoljan, pa se logično nameće pitanje da li je revanš na Marakani idealan trenutak za drastično mešanje karata i uvođenje sveže krvi od prvog minuta.
Objektivne okolnosti poput kasnog priključivanja Osmana Bukarija, umora Marka Arnautovića, minimalnog broja treninga Derika Lukasena i dugog odsustva Mirka Ivanića ne ostavljaju prostor za čekanje. Vremena za uigravanje više nema – reakcija je potrebna odmah. Logična rešenja u osvežavanju tima leže u uvrštavanju Aleksandra Kataija, koji redovno rešava najvažnije mečeve, ili Mohameda Čama čija kreacija može uneti preko potrebnu stabilnost u fazi napada. Takođe, Rade Krunić vapi za podrškom kakvu u defanzivnoj čvrstini pruža Timi Maks Elšnik, kako bi se rasteretio pritiska u sredini. Stankovićeva izjava da fudbal neće stati ako se ne izbori Liga šampiona pokazuje da je spreman da spusti tenziju; na njemu je sada da pritisak transformiše u zdravu motivaciju. Revanš na Marakani je prilika da Stanković razbije sopstvene demone i po prvi put uvede Zvezdu u elitu, baš u momentu kada mnogi predviđaju već viđen nepovoljan scenario.
M.M.
