PODGORICA – Predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević podigao je veliku buru u političkim krugovima Crne Gore i regiona izjavom da se pitanje statusa srpskog jezika u Crnoj Gori može i mora rešiti isključivo jasnom političkom voljom u parlamentu, a ne organizovanjem referenduma. Knežević je oštro reagovao na spekulacije koje se, kako kaže, poslednjih meseci svesno i namerno proturaju u javnosti kako bi se čitav proces opstruisao i odložio u nedogled.
Ovo dramatično upozorenje i jasan politički stav, koji je lider DNP-a izneo upravo ove nedelje, 12. jula 2026. godine, dolazi u momentu kada se u Crnoj Gori ponovo lome koplja oko identitetskih pitanja nakon objavljivanja zvaničnih rezultata popisa stanovništva.
Knežević je otvoreno ukazao na to ko stoji iza pokušaja sabotaže i objasnio kakva opasnost preti srpskom narodu ukoliko se odmah ne reaguje.
Udar na botovske i mimerske mreže: Referendum je obična politikantska farsa!
Lider DNP-a je bez dlake na jeziku prokomentarisao trenutna dešavanja na javnoj sceni i podsetio na ranije neuspele institucionalne pokušaje:
Skrivene opstrukcije: „Ustavne izmene su već jednom jasno pokazale da u prošlosti nije postojala suštinska politička ni institucionalna volja da dođe do pravednog rešavanja statusa srpskog jezika u Crnoj Gori. Istovremeno, danas svedočimo klasičnom politikantskom delovanju, koje je često skriveno iza botovskih i mimerskih mreža na internetu“, naveo je Knežević za portal IN4S.
Rušenje ustavnih zabluda: On je poručio da su teze o obaveznom plebiscitu potpuno neodržive. „Te mreže i njihovi nalogodavci pokušavaju grčevito da nam objasne kako se pitanje srpskog jezika navodno ne može rešiti bez organizovanja opštenarodnog referenduma. Otvoreno kažem – to je notorna glupost i zamajavanje naroda“, jasan je Knežević.
Istorijska inicijativa iz 2011. godine: Rešenje već postoji u skupštinskim fiokama
On je podsetio javnost da su još 2011. godine srpski poslanici u Skupštini Crne Gore ponudili trajno i ustavno rešenje za ovaj problem, koje je tada naišlo na zid od strane bivšeg režima.
Milan Knežević je precizirao da su te godine poslanici, među kojima su bili Predrag Bulatović, on lično, kao i predstavnici Nove srpske demokratije i Pokreta za promene, podneli zvaničnu inicijativu za hitnu dopunu Ustava Crne Gore.
„Predložili smo tada da se postojeći član 13 Ustava, koji tretira pitanje jezika, dopuni potpuno novim članom 13a. U njemu bi bilo jasno i pravno propisano da jezik za koji se na zvaničnom popisu stanovništva izjasni najveći broj govornika u državi bude automatski normiran kao službeni, uporedo sa crnogorskim jezikom. Te izmene tada, nažalost, nisu dobile potrebnu većinu, ali uopšte nije jasno zbog čega se danas u javnosti ponovo pokušava predstaviti da je to neka nemoguća misija i da se to može realizovati tek kada Crna Gora postane punopravna članica Evropske unije“, istakao je on.
Katastrofalan scenario za Srbe: Postajemo manjina u Evropskoj uniji
Knežević je na kraju uputio najozbiljnije upozorenje svim srpskim političkim faktorima i građanima u Crnoj Gori, ukazujući na zamku koja se sprema u Briselu.
Ukoliko zvanična Podgorica uvede Crnu Goru u Evropsku uniju bez prethodnog jasnog rešavanja i normiranja srpskog jezika kao punopravnog službenog jezika u zemlji, srpski jezik na tim prostorima više nikada neće postati službeni. On će u tom slučaju trajno ostati marginalizovan kao jezik u takozvanoj službenoj upotrebi, što je zapravo pravni eufemizam za manjinski jezik, dok će istovremeno crnogorski jezik automatski postati jedini zvanični jezik Evropske unije iz ove države. To bi bio konačni udarac srpskom identitetu u Crnoj Gori i zato je politička odluka u parlamentu hitno potrebna pre bilo kakvih integracija, zaključio je Knežević.
M. D.
