Sredinom 15. veka, u Majncu, Johan Gutenberg menja način na koji svet pamti. Njegova ideja pokretnog metalnog sloga, uz presu i mastila prilagođena štampi, dovela je do knjiga koje više nisu morale da nastaju rukom, sporo i skupo. Oko 1455. nastaje Gutenbergova Biblija, često nazvana i Biblija od 42 reda, kao simbol trenutka kada reč postaje umnoživa.
Revolucija nije bila samo u brzini. Štampa menja pouzdanost: tekstovi postaju stabilniji, manje zavise od grešaka prepisivača, a ideje putuju brže. Ubrzo nastaju štamparije širom Evrope, a knjige ulaze u gradove kao nova vrsta robe. To menja i religiju, i nauku, i politiku: rasprave se šire, pamfleti postaju oružje, a obrazovanje dobija šansu da izađe iz uskih krugova.
Romantično u Gutenbergovoj priči je što je to tehnika koja je proizvela kulturu. Ne obrnuto. Nije prvo nastala publika, pa štampa; štampa je pomogla da publika nastane. Kada imate više knjiga, rađa se više čitalaca, a kad imate više čitalaca, rađa se svet koji traži više znanja.
Danas, u doba ekrana, Gutenberg deluje daleko, ali mehanizam je isti: ko kontroliše umnožavanje informacija, menja civilizaciju.
S.B.
