Vraneš je reagovala povodom teksta objavljenog na jednom portalu pod naslovom „Još jedna potencijalna prevara pred izbore? Stotine birača na adresama ‘0’ i ‘1’. U Beogradu gotovo da nema brojeva stanova“ ukazujući na nekoliko činjenica, s obzirom na to da taj tekst, kako je navela, tendenciozno dovodi čitaoce u zabludu.
„Kao što se u samom tekstu navodi, ali ne i u naslovu, broj birača na određenoj adresi nije dokaz postojanja ‘fantomskih birača’. Dakle, nedostatak broja stana ne znači da je neko nezakonito upisan u birački spisak i da deo uočenih nelogičnosti ima koren u starim i međusobno neusklađenim evidencijama. Neusklađenost adresnih podataka ne dokazuje nikakav nezakonit upis birača i ne može sama po sebi da bude dokaz izborne manipulacije“, istakla je Vraneš.
Prema njenim rečima, iz dosadašnjeg rada komisije za uvid u birački spisak vidi se da Jedinstveni birački spisak nije izvor adresnih neusaglašenosti.
Naprotiv, dodaje Vraneš, uvođenjem Jedinstvenog biračkog spiska, centralizovanim vođenjem i kasnijim unapređenjima značajan deo ranije postojećih nepreciznih adresa već je otklonjen.
„Preostale neusklađenosti u najvećoj meri potiču iz izvornih evidencija i starih lokalnih biračkih spiskova iz kojih su se podaci godinama preuzimali i ažurirali. Podatak o broju stana mora da se posmatra u tom kontekstu. Prema informacijama kojima je Komisija raspolagala tokom dosadašnjeg rada, broj stana u starijim evidencijama prebivališta MUP-a nije se sistematski vodio kao poseban podatak“, pojasnila je.
Vraneš dodaje da nemali broj građana koji je prebivalište prijavio pre 10, 20 ili više godina, kasnije nije menjao adresu, pa broj stana u tim starim zapisima nikada nije naknadno unet.
„Zato činjenica da kod određenog birača ne postoji broj stana – ne znači da ne znamo ko je to lice, da ono ne postoji ili da je nezakonito upisano u JBS. I u samom objavljenom tekstu se navodi da protokol razmene podataka ne zahteva da se uz adresu obavezno dostavi broj stana i da nedostatak tog podatka ne znači nezakonit upis“, navela je Vraneš.
Kako je dodala, slično je i sa slučajem Priboja o kojem se već razgovaralo u radnim grupama Komisije i sa čijim okolnostima su bili upoznati članovi Komisije, uključujući i članove imenovane na predlog udruženja CRTA.
Prema podacima koji su predstavljeni, kako je naglasila, nije bilo nikakvog fiktivnog prijavljivanja stotina ljudi na istu adresu.
„Deo adresa u tim naseljima u starijim evidencijama bio je vođen sa oznakom ‘bb’, odnosno bez kućnog broja. Prilikom administrativne obrade tih podataka, u određenim zapisima umesto oznake bez broja prikazan je broj ‘1’, odnosno ‘0’. Sami birači su, međutim, bili pravilno identifikovani i mapirani. Nije stvoren nijedan novi birač, niti je bilo kome na taj način stvoreno biračko pravo“, navela je Vraneš.
Za rad Komisije su veoma značajne bile i terenske posete, istakla je Vraneš i dodala da su članovi Komisije tokom 2026. godine posetili svih deset jedinica lokalne samouprave u kojima su održani lokalni izbori i neposredno razgovarali sa službenicima koji vode i ažuriraju birački spisak.
Kako je navela, posebno važan podatak dobili su kroz pilot test usklađenosti JBS sa izvornim evidencijama koji je Komisija, u saradnji sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, sprovela na području gradske opštine Sevojno.
Vraneš dodaje da je Sevojno za pilot test izabrano upravo na predlog udruženja CRTA, a analiza je sprovedena prema metodologiji koju je predložilo isto to udruženje.
„Na dan 10. jula 2026. godine u JBS za područje Sevojna bilo je 5.527 birača, a kod 5.430 birača, odnosno 98,24 odsto, već početnim elektronskim ukrštanjem utvrđena je podudarnost sa podacima iz izvornih evidencija. Za dodatnu proveru ostalo je 97 lica, odnosno 1,76 odsto. Tih 97 lica ne predstavlja 97 utvrđenih grešaka, već slučajeve kod kojih elektronskim ukrštanjem nije odmah pronađena potpuna podudarnost i koji se sada pojedinačno proveravaju, pri čemu kod dela njih relevantni podaci postoje i u papirnim evidencijama. Za sada možemo da kažemo da je pilot test pokazao veoma visok stepen usklađenosti Jedinstvenog biračkog spiska sa izvornim evidencijama“, naglasila je Vraneš.
Ukazala je da nije bilo dobro da se pojedini nalazi do kojih su članovi imenovani na predlog udruženja CRTA došli tokom procesa revizije iznose u javnost pre nego što su o njima razgovarali svi članovi Komisije i dodala da plan rada Komisije predviđa da se nalazi najpre sistematizuju i provere, a zatim razmotre na Komisiji kako bi se utvrdili zajednički zaključci i preporuke.
Navodi i da je za to bilo dovoljno vremena, posebno imajući u vidu da su članovi Komisije imenovani na predlog poslaničkih grupa parlamentarne većine prethodnih dana tražili održavanje sednice.
Na toj sednici, kako je navela, mogli su da provere konkretne adrese i, ako je potrebno, zatraže dodatna objašnjenja MUP-a, RGZ-a ili jedinica lokalne samouprave.
„Takav pristup posebno očekujem od udruženja CRTA, koje dugi niz godina posmatra izbore i koje je upravo zbog tog iskustva i stručnosti uključeno u rad Komisije. Nije cilj da se bilo čiji nalaz unapred ospori svaki nalaz treba proveriti. Zadatak Komisije je da takve slučajeve proveri, utvrdi zbog čega su nastali i predloži konkretna rešenja kako bi ih ubuduće bilo što manje“, poručila je Vraneš.
