Gradski derbiji često donose haos i emociju, ali onaj u Kornelji pretvorio se u vrhunski duel golmana, strpljenja i nervne snage.
Derbi između Espanjola i Barselone u okviru 18. kola La lige završen je pobedom lidera Primere od 2:0, ali rezultat ni izbliza ne oslikava ono što se dešavalo na terenu. Bila je to utakmica u kojoj su golmani dominirali, tribine ključale, a odluka pala tek u samoj završnici – zahvaljujući igračima koji su ušli sa klupe.
U centru pažnje bio je Đoan Garsija. Nekadašnji ljubimac Espanjolove publike, danas prvi čuvar mreže Barselone, dočekan je neprijateljski. Zvižduci, transparenti i simbolika izdaje pratili su svaki njegov dodir s loptom, ali 24-godišnji golman pokazao je mentalnu čvrstinu kakvu poseduju samo vrhunski čuvari mreže. Njegove intervencije protiv Roberta Fernandesa, Perea Milje i Leandra Kabrere održavale su Barselonu u igri u momentima kada je domaćin delovao opasnije.
Garsija je branio refleksno, instinktivno, gotovo mačje. Posebno se pamti „vaterpolo“ odbrana posle udarca glavom Milje, kao i izvađena „kifla“ Karlosa Romera koja je podigla uzdahe i sa gostujuće i sa domaće tribine. Bila je to partija dostojna svakog od 25 miliona evra koliko je Barselona izdvojila da ga dovede.
Na drugoj strani, Marko Dmitrović nije zaostajao. Srpski golman bio je oslonac Espanjola, smiren, siguran i konstantno na visini zadatka. Odbranio je pokušaje Kundea, Erika Garsije i bio jedan od razloga zašto je domaćin odolevao pritisku. Espanjol je u derbi ušao sa pet vezanih pobeda i to samopouzdanje se videlo u svakom duelu.
Ipak, Barselona je u finišu pojačala ritam. Ulazak Roberta Levandovskog doneo je dodatnu težinu napadu, a presudili su rezervisti. Dani Olmo je u 83. minutu preciznim udarcem sa ivice kaznenog prostora pogodio jedini ugao koji Dmitrović nije mogao da zatvori. Samo četiri minuta kasnije, Fermin Lopes je asistirao Levandovskom za konačnih 0:2.
Derbi je odlučen detaljima. Golmani su ga učinili spektaklom, a klupa Barselone razlikom.
