BERLIN – Nekadašnja lokomotiva evropske privrede proživljava istorijske dane duboke strukturne krize i deindustrijalizacije. Nemačka industrija izgubila je zastrašujućih 177.000 radnih mesta za samo godinu dana, zvanično je saopštila Savezna agencija za rad sa sedištem u Nirnbergu. Tradicionalno najvažniji sektori nemačke privrede, koji ukupno zapošljavaju oko 6,5 miliona ljudi, našli su se pod nezapamćenim pritiskom visokih troškova i globalnih geopolitičkih promena, a crni trend otpuštanja i gašenja pogona nastavlja da se razvija dramatičnom brzinom.
Ovi najnoviji sumorni ekonomski pokazatelji i zvanični statistički preseci objavljeni su danas, u nedelju, 19. jula 2026. godine, potvrđujući da nemački industrijski model ubrzano puca po svim šavovima.
Naconalni ponos na kolenima: Automobilski sektor najteže pogođen
Prema analizi uglednog ekonomskog lista „Viršaftsvohe“, epicentar privrednog potresa nalazi se u automobilskoj industriji i lancu njenih direktnih dobavljača. U ovom sektoru, koji je decenijama bio sinonim za nemački kvalitet i ekonomsku moć, ugašeno je čak 52.000 radnih mesta.
„Folksvagen“ pred ponorom: Situacija u Volfsburgu je alarmantna. Legendarni „Folksvagen“ bukvalno juri u propast bez ručne kočnice, a primena takozvanog „teorijskog smanjenja“ u praksi znači direktan otkaz za novih 50.000 radnika ovog giganta.
Lančana reakcija: Ništa bolja situacija nije ni u pratećim bazičnim industrijama. Sektor prerade metala smanjio je broj zaposlenih za dodatnih 24.000, dok je čuvena nemačka mašinogradnja ostala bez 28.000 radnih mesta.
Andrea Nales: Industrija gubi 15.000 radnika svakog meseca
Ono što najviše zabrinjava ekonomske stručnjake jeste činjenica da se brutalno smanjenje broja zaposlenih u industriji nesmanjenim intenzitetom nastavilo i tokom čitave 2026. godine. Predsednica Savezne agencije za rad, Andrea Nales, izjavila je krajem juna da nemačka industrija trenutno gubi oko 15.000 radnih mesta na mesečnom nivou, što svedoči o trajnom krvarenju tamošnje ekonomije.
Statistika je neumoljiva i u opštim brojevima:
Ukupna zaposlenost: Zaključno sa majem 2026. godine, u Nemačkoj radi ukupno 45,83 miliona ljudi. Međutim, struktura tih poslova je izuzetno nestabilna – čak 7,55 miliona građana obavlja takozvane „marginalne“ (slabo plaćene i nestalne) poslove, dok 3,5 miliona ljudi mora da radi i sekundarni, dopunski posao da bi preživeli.
Pad osiguranika: Broj zaposlenih koji podležu obaveznim doprinosima za socijalno osiguranje opao je za 71.000 u odnosu na jun prethodne godine i sada iznosi 34,84 miliona.
Skraćeno radno vreme: Prema preliminarnim podacima, u junu je naknada za skraćeno radno vreme zbog teških ekonomskih uslova isplaćena za 133.000 zaposlenih (što je ipak za 17.000 manje nego prethodnog meseca i za 101.000 manje u odnosu na isti period prošle godine, ali i dalje predstavlja visok teret za budžet).
Kineska konkurencija i skupi energenti uzimaju danak
Nemački mediji otvoreno priznaju da ovi podaci odražavaju tektonski poremećaj i bolan slom celokupnog privrednog modela na kojem je počivala moć Berlina. Automobilski sektor se pokazao kao najranjivija karika zbog nespremnosti za brzi prelazak na električna vozila, ali pre svega zbog agresivnog rasta i konkurentnosti kineskih proizvođača koji osvajaju svetska tržišta. Kada se tome dodaju enormno visoki troškovi proizvodnje unutar same Nemačke, nedostatak jeftinih energenata i dramatično slaba tražnja na zamorenom evropskom tržištu, jasno je da se nemačka industrijska imperija suočava sa istorijskim sumrakom.
M. D.
