Kada je sudija Entoni Tejlor označio kraj dramatičnog meča u Dalasu, režiser televizijskog prenosa se tek na trenutak zadržao na slavlju Španaca, odmah tražeći kadar koji je zanimao čitavu planetu – uplakano lice Kristijana Ronalda.
Neko se večeras iskreno radovao plaču Kristijana Ronalda. Veliki portugalski as na kraju impresivne karijere ipak neće uspeti da podigne jedini trofej koji mu je nedostajao u prebogatoj riznici, pošto je i njegov šesti pokušaj na svetskim prvenstvima završen neuspehom. Sve je počelo davne 2006. godine u Nemačkoj, kada je kao dvadesetogodišnji poletarac u timu sa Figom, Pauletom i Dekom stigao najbliže cilju – do polufinala i eliminacije od Francuske. Četiri godine kasnije, u Južnoj Africi, generaciju sa Simaom, Karvaljom i Pepeom zaustavila je u osmini finala upravo Španija. Usledio je Brazil 2014. i krah u grupi sa Nemačkom, Ganom i SAD, zatim Rusija 2018. i bolna eliminacija od Urugvaja u osmini finala sa Bernardom Silvom i Gererom u postavi, te naposletku Katar, gde je senzacionalni Maroko srušio tim u kom su već navigirali Feliks i Ruben Dijaš.
Paradoks je sledeći: Ronaldo nikada oko sebe nije imao moćniji i balansiraniji sastav od ovog koji je Roberto Martinez poveo u Sjedinjene Američke Države. Granitna odbrana, vrhunski vezni red i brze opcije na krilima kreirale su ekipu spremnu za krunu, ali problem je bio u tome što Kristijano više nije ona „aždaja“ iz najboljih dana. Naprotiv, bio je najslabija karika. Ako izuzmemo puko istresanje frustracija nad nejakim Uzbekistanom, mečevi u grupi protiv DR Konga i Kolumbije ogolili su činjenicu da on više nije pretnja za elitne odbrane. Protiv Kolumbije je bio potpuno nevidljiv, što je Portugalce gurnulo na teži put. U osmini finala protiv Hrvatske spasao ga je Gonzalo Ramoš, ali protiv Španije spasa nije bilo. Ronaldo je Mundijal završio sa poražavajućom statistikom: uputio je čak 17 šuteva ka golu rivala, a saigračima nije kreirao nijednu jedinu šansu, čime je srušio neslavni rekord Meksikanca Alberta Garsije Aspea iz 1998. godine (15 šuteva, nula kreiranih šansi). Sa osam mundijalskih poraza u karijeri, izjednačio se na vrhu crne liste sa Antoniom Karbahalom, Hjon Min Sonom i Metjuom Lekijem. Mundijalska odiseja duga dve decenije završena je u suzama – tamo gde je ponos kapitulirao pred neumoljivim biološkim satom.
M.M.
