Iako su neutralni ljubitelji fudbala širom sveta priželjkivali senzaciju u duhu Lestera iz 2016. godine, poraz Aston Vile od Evertona (0:1) u 22. kolu Premijer lige surovo je pokazao da tim Unaija Emerija u 2026. godini ipak nema „dah“ potreban za maratonsku trku sa Arsenalom i Mančester Sitijem.
Bila je to zlatna prilika, ona koja se ukazuje jednom u deceniji. Nakon što su lideri prosuli bodove, Vila je trijumfom mogla da priđe Arsenalu na samo četiri boda zaostatka i ponovo zasedne na drugo mesto. Umesto toga, ostali su na „minus sedam“, tamo gde su i Siti i Tobdžije, ali sa znatno manjim manevarskim prostorom. Analiza ovog poraza ne leži samo u rezultatu, već u bolnoj činjenici da Vila nema dovoljnu dubinu sastava. Izlazak kapitena Džona Mekgina posle samo 18 minuta, uz već odsutnog Bubakara Kamaru, potpuno je obezglavio vezni red domaćina. Emeri je pre meča najavljivao ovaj duel kao ključni, ali resursi Birmingemaca jednostavno nisu izdržali pritisak imperativa.
Frustracija je počela već u 11. sekundi kada je Merlin Rol pogodio stativu, a kulminirala je u 59. minutu. Fatalna greška Paua Toresa, koju je pratila nesigurnost Emilijana Martineza, omogućila je Tijernu Bariju da postigne gol koji je verovatno označio kraj šampionskih ambicija Vile. Poraz dodatno peče kada se pogleda ka Italiji – dok je Vila jalovo napadala, Donijel Malen, kojeg su se lako odrekli pustivši ga u Romu, postigao je gol na debiju u Seriji A gotovo u istom minutu. Morgan Rodžers na svom 100. nastupu i Evan Gesan promašili su situacije koje ozbiljni pretendenti na tron moraju da pretvore u golove. Vila Park je video tek treći domaći poraz od početka prošle sezone, ali ovaj je, bez sumnje, bio najbolniji.
