Dok su mnoge NBA zvezde nestajale pod naletom modernog ritma igre, Lebron Džejms je ostajao – prilagođen, gladan i relevantan.
Lebron Džejms je odavno prevazišao okvire obične košarkaške zvezde i postao fenomen koji se ne može meriti klasičnim parametrima. Njegova dugovečnost u ligi u kojoj se karijere sve češće mere u ciklusima od pet ili šest godina predstavlja presedan. Dvadeset dve sezone u NBA ligi, bez ozbiljnog pada u učinku, govore više od bilo koje statistike.
Košarka se za to vreme radikalno promenila. Poludistanca je gotovo izbrisana, klasične četvorke su izumrle, a plejmejkeri su postali sekundarni kreatori. Mnogi igrači čiji se stil nije uklapao u novu filozofiju igre brzo su postali kolateralna šteta evolucije. Lebron, međutim, nije nestao – transformisao se. Od eksplozivnog atlete postao je vrhunski čitač igre, dirigent tempa i lider na terenu.
U duelu protiv Detroita, kada su Lejkersi gubili i sa 16 poena razlike, upravo je Džejms bio taj koji je preuzeo odgovornost. Sa 26 poena, sedam skokova i 10 asistencija, još jednom je pokazao da godine nisu prepreka za odlučujuće trenutke. Tom partijom popeo se na drugo mesto večne liste asistenata, prestigavši Krisa Pola, i sada se nalazi iza samo jednog čoveka – Džona Stoktona.
Stoktonova brojka od 17.645 asistencija deluje nedostižno, ali ni sama činjenica da je Lebron u toj konkurenciji nije mala stvar. Pogotovo ako se zna da je već neprikosnoven na listi strelaca i jedini igrač u istoriji sa preko 40.000 poena. Uz to, jedini je koji je prešao granicu od 10.000 poena, skokova i asistencija.
Vreme je nepobedivo, ali Lebron Džejms mu se još ne predaje. Kada se karijera jednog dana završi, ostaje nasleđe koje prevazilazi debate o najboljem svih vremena – ostaje poštovanje.
