Pre nego što je postao jedna od najprepoznatljivijih figura svetske muzike, Džordž Harison je bio mršavi mladi Britanac koji je 1963. otišao u Benton, u Ilinoisu, da poseti sestru. AP je juče objavio priču o tome da je kuća na adresi 113 McCann Street, u kojoj je tada boravio sa bratom Piterom, danas ponuđena na prodaju. Sama činjenica zvuči kao fusnota iz biografije, ali zapravo nosi mnogo više od toga: to je komadić vremena neposredno pre nego što su Bitlsi preplavili Ameriku i promenili tok popularne kulture.
AP lepo oslikava koliko je taj boravak bio običan. Harison je kampovao, svirao sa lokalnim muzičarima, pio root beer koji su mu donosili na rolerima, kupovao ploče i gitaru, pa se vratio kući. Sledeći put kada su ga ljudi iz Bentona „videli”, bilo je to zajedno sa 73 miliona gledalaca koji su pratili američki debi Bitlsa u emisiji Eda Salivana svega nekoliko meseci kasnije. Između ta dva trenutka nalazi se skoro filmska razlika: jedan anonimni mladić iz gostinske sobe i jedna svetska pojava koja više nije pripadala malim gradovima.
Zanimljivo je i to što je sama kuća već jednom bila spasena od rušenja. AP podseća da je devedesetih država kupila objekat sa idejom da ga sruši zbog parkinga, ali su se umešali aktivisti, među njima i Harisonova sestra Luiz Koldvel. Kasnije je kuća radila kao bed and breakfast pod imenom Hard Day’s Nite, sa nameštajem i memorabilijama vezanim za taj boravak. Danas je cena postavljena na 105.000 dolara, a u gradu se već vodi tiha rasprava da li mesto treba dodatno zaštititi od budućeg rušenja. To je onaj poznati trenutak kada lokalna nekretnina postane pitanje kulturne memorije.
Možda je baš zato ova priča tako privlačna. Ne govori o velikoj dvorani, ne govori o zlatnim pločama i stadionima, nego o skromnoj kući u kojoj još živi jedan tihi „pre” trenutak slavne biografije. Ljudi vole takva mesta zato što u njima slava još nije sasvim nastupila; tek se nazire. U toj kući Harison još nije bio istorija muzike, nego gost koji luta po malom gradu i svira gde stigne. A to je često mnogo dirljivije od samog glamura. Jer velika imena na kraju uvek postanu zanimljiva upravo kada ih nakratko vratimo u običnost iz koje su krenula.
S.B.
