Kvantna fizika ume da zvuči kao jezik iz drugog svemira, ali njena najvažnija otkrića često počnu veoma jednostavnim pitanjem: da li možemo da kontrolišemo stanje čestice još preciznije nego ranije? Phys.org danas piše da su istraživači sa Univerziteta u Oksfordu prvi put eksperimentalno demonstrirali novu vrstu kvantne interakcije, takozvano “quadsqueezing”, koristeći jedan zarobljeni jon.
U kvantnoj optici i tehnologiji pojam “squeezing” znači da se jedna vrsta neizvesnosti u sistemu smanji, dok se druga poveća, u skladu sa pravilima kvantnog sveta. To nije trik sa instrumentom, nego način da se kvantno stanje oblikuje za preciznija merenja, obradu informacija i razvoj novih tehnologija. Oksfordski tim je sada otišao korak dalje, do efekta četvrtog reda, koji je ranije bio nedostupan za ovakvu eksperimentalnu kontrolu.
Za širu publiku ovo ne znači da će sutra telefon raditi na “quadsqueezingu”. Ali znači da naučnici uče da hvataju sve finije nijanse mikrosveta. A upravo iz takvih, naizgled apstraktnih eksperimenata, kasnije nastaju kvantni senzori, bolji atomski satovi, preciznije merenje sila i tehnologije koje još nemaju svakodnevno ime.
Zanimljivo je i to što je eksperiment izveden sa jednim zarobljenim jonom. To deluje skromno, ali u kvantnom svetu jedan dobro kontrolisan sistem može biti vredniji od hiljadu haotičnih. Fizičari tu ne “gledaju” česticu kao kuglicu, već upravljaju njenim stanjem, energijom i interakcijama na način koji je za klasičnu intuiciju gotovo nemoguć.
Ovakve vesti su važne jer nas podsećaju da budućnost tehnologije ne nastaje samo u startapima i aplikacijama. Nastaje i u laboratorijama gde ljudi godinama rade na efektima koje većina sveta ne ume ni da izgovori. A onda, posle dovoljno vremena, ti efekti postanu osnova uređaja bez kojih više ne možemo.
S.B.
