Malo tkivo uzgojeno iz ljudskih matičnih ćelija pokazalo je sposobnost da nakon transplantacije obavlja deo važne hormonske funkcije. U prekliničkom istraživanju ispitivane su ćelije koje proizvode ACTH, signal kojim hipofiza podstiče nadbubrežne žlezde da oslobađaju kortizol. Rezultat je zanimljiv zato što se pažnja usmerava na obnovu proizvodnje signala unutar organizma. Ipak, ogled se odnosio na životinjske modele, uključujući jednog primata. Zato predstavlja početak provere jednog pristupa, uz mnogo pitanja o trajnosti i bezbednosti, a ne dostupnu novu terapiju za ljude sa hormonskim poremećajima. Ispitivanje se tako usmerava na funkciju ćelija u organizmu posle prenosa.
Hipofiza je mala žlezda pri osnovi mozga sa važnom ulogom u regulisanju različitih procesa. U ovom radu ispitivan je konkretan deo njenog delovanja, pa uspeh ne znači da je obnovljena svaka funkcija žlezde. Organoidi, male laboratorijski uzgojene strukture tkiva, sadržali su ćelije koje proizvode ACTH. Kod miševa sa uklonjenom hipofizom njihova aktivnost trajala je više od šest meseci, uz povoljnije preživljavanje u poređenju sa životinjama bez transplantata. Takav rezultat daje osnovu za naredna ispitivanja. Istovremeno je važno razlikovati opstanak ćelija od precizne regulacije hormona kroz različita stanja organizma. Takvo razlikovanje pomaže da se rezultat jednog zadatka pravilno protumači.
U ogledu na makakiju, transplantirano tkivo povećalo je nivo ACTH i kortizola tokom približno šest nedelja. Ćelije su bile prisutne i u kasnijem uzorkovanju, ali je snažno odbacivanje ograničilo rad transplantata uprkos upotrebi imunosupresivnih lekova. Taj nalaz pokazuje koliko je imunološki odgovor važan za ovaj pristup. Tkivo može da pokaže željenu aktivnost, a da njegovo dugoročno funkcionisanje ipak bude narušeno. Posebno je značajno što je ispitivan jedan primat: takav obim ne omogućava pouzdanu procenu učestalosti komplikacija ili očekivanog uspeha kod šire grupe. Za to su potrebni dodatni, pažljivo osmišljeni ogledi. Prisustvo ćelija i trajanje njihovog učinka zato se procenjuju odvojeno.
Razvoj primene zahtevao bi odgovore na nekoliko povezanih pitanja. Koliko dugo ćelije zadržavaju odgovarajuću funkciju, kako se kontroliše njihova aktivnost i da li ostaju na predviđenom mestu? Potrebno je proveravati i moguće neželjeno razmnožavanje, kao i odnos koristi i opterećenja koje donosi sprečavanje odbacivanja. Odsustvo određenog problema u malom ogledu korisna je informacija, ali nije konačna garancija. Važno je i poređenje sa postojećim načinima lečenja, prema jasno određenom cilju. Svaki naredni korak zato mora da bude ocenjen po stvarnim ishodima, uz dovoljno dugo praćenje da se vide i posledice koje se ne pojavljuju odmah. Mala studija daje pitanja za nastavak rada, uz ograničene odgovore.
Tim Univerziteta u Nagoji predstavio je nalaze u časopisu Stem Cell Research & Therapy, naglašavajući potrebu za daljim istraživanjem. Najzanimljivija zamisao jeste da tkivo doprinosi komunikaciji između delova organizma, umesto da se posmatra samo kao zamena za oblik nekog organa. U endokrinom sistemu važni su i trenutak, količina i odgovor na promenu potreba. Zbog toga budući uspeh treba da obuhvati mnogo više od jednog povišenog rezultata u krvi. Ovaj rad pokazuje da određena funkcija može da se prenese u preklinički model. Put prema praktičnoj medicinskoj primeni zavisiće od toga koliko je pouzdano, dugotrajno i bezbedno održavati tu funkciju. Sledeći ogledi treba da pokažu u kojim uslovima ta funkcija ostaje stabilna.
S.B.
Izvor: Postinfo
