Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, izjavio je da obaveze koje su preuzele obe strane moraju biti ispunjene.
„Prvo prioritet je da se obe strane slože oko predloga EU za normalizaciju odnosa. Drugo, mi paralelno nastavljamo da radimo na obezbeđivanju pune i trenutne implementacije svih elemenata onoga što je do sada dogovoreno u dijalogu, koji ostaju važeći i obavezujući su za obe strane„, rekao je Lajčak.
On je naveo da je veliki deo Prvog sporazuma koji reguliše normalizaciju odnosa iz 2013, do nedavno već bio sproveden, kako je kazao, sa značajnim izuzetkom Zajednice opština sa srpskom većinom i odredbi o snabdevanju energijom severa Kosova, što je, kako je naglasio, bio deo istog paketa.
„Neki delovi implementacije ostali su neprimećeni u javnosti, ali je sve to bilo veoma važno na putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije i donosilo direktnu korist građanima. Na primer, imamo implementirane sporazume koji se odnose na telekomunikacije i integraciju policije, pravosuđe i lokalnu administraciju, koji su međutim obustavljeni u novembru 2022. povlačenjem kosovskih Srba iz instituacija na severu Kosova„, objašnjava Lajčak.
Ocenjuje da obe strane imaju „spisak neizmirenih obaveza iz paketa 2013“.
„Uspostavlajnje ZSO od strane Kosova je odavno zakasnelo i očekujemo da Kosovo sa njim odmah krene, a Srbija treba da omogući povratak kosovskih Srba u kosovske institucije„, navodi specijalni izaslanik EU za pregovore Beograda i Prištine.
Ističe da i Priština i Beograd imaju posla na sprovođenju Energetske mape puta, a tzv. Kosovo takođe ima, kako je naglasio, neizvršene obaveze u vezi sa sporazumom o pravosuđu.
„Sa obe strane nastavljamo da radimo na širokom sektru pitanja, uključujući uspostavljanje ZSO sa srpskom većinom, koja čini deo Briselskog sporazuma. Ratifikovao ga je i kosovski parlament, čime je za Kosovo to postalo međunarodno pravna obaveza. Razumemo da je ovo pitanje osetljivo za Vladu Kosova, ali obaveze moraju biti ispunjene. Stav EU i SAD i drugih međunarodnih partnera jeste da svako dalje odlaganje neprihvaljivo„, kazao je Lajčak.
Kako je objasnio, osnivanje ZSO ima za cilj da se stvori poverenje između kosovskih Srba i vlade u Prištini, kao i da omogući konkretnu podršku Vlade Srbije na transparentan način, kao i da obezbedi da kosovski Srbi, većinske opštine, mogu da rade zajedno kako bi obezbedili da se srpska zajednica na Kosovu razvija i napreduje.
Govoreći o novom predlogu EU, odnosno francusko-namačkom non-pejperu, Lajčak je kazao da je nastao u okolnostima kada je demokratska, međunarodna zajednica sve zabrinutija zbog ponavljanja kriza u vezi malih, ali kako je rekao, veoma simboličnih pitanja u odnosima Brograda i Prištine.
„Ove krize su skrenule fokus dijaloga koji organizuje EU sa onoga što je zaista važno, a to je normalizacija odnosa na putu ka EU za obe strane, kao i upravljanje krizama i gašenje skoro svakodnevno veštački izazvanih ‘požara‘“, kazao je Lajčak i dodao da ne može da govori o detaljima predloga.
Govoreći o predlogu Lajčak je naveo:
„Predlog EU je razrađen sa jednostavnim ciljem na umu – da se pozabavi osnovnim uzrocima ovih kriza koje se ponavljaju, postavi proces normalizacije na održive temelje koji su okrenuti budućnosti, dovede do stvarnog i nepovratnog napretka i poštuje crvene linije obe strane„.
Kazao je da je cilj dijaloga poboljšanje života građana, koji su pogođeni problemom trenutnog nedostatka normalizacije odsnosa između Beograda i Prištine.
