Dok fudbalska Srbija iščekuje taktički nadmudrivanje na terenu „Karađorđa“, Nenad Lalatović se postarao da uvertira za meč Vojvodine i Novog Pazara prođe u znaku teških optužbi, teorija zavere i ličnih obračuna.
Strateg Plavih, u svom prepoznatljivom maniru, podigao je temperaturu do tačke ključanja, ali je ovoga puta otišao korak dalje, direktno prozivajući aktere kluba u kojem je ostavio najdublji trag. Lalatović se javno ogradio od „čaršijskih priča“, ali je ipak detaljno izneo navodne planove A, B, C i D, koje je, kako tvrdi, saznao od prijatelja iz novosadskih restorana. Posebno oštro je odgovorio Njegošu Petroviću, kapitenu Vojvodine, poručivši mu da nema pravo da govori o čoveku koji je „zlatnim slovima ispisao istoriju kluba“ dok sam ne uradi makar deo onoga što je on postigao u Novom Sadu.
– Ja sam više dao Vojvodini od svih njih zajedno, zagrmeo je Lalatović, podsećajući na broj pobeda i osvojen trofej kupa.
Ono što najviše zabrinjava sportsku javnost jesu insinuacije na račun arbitra Stefana Jeknića i navodni dogovor o „dozvoljenoj agresivnosti“ domaćina u prvih 20 minuta. Lalatović je javno pozvao Branka Radujka da obrati pažnju na suđenje, čime je bacio ogromnu senku na regularnost meča pre nego što je i počeo. Njegovo odbijanje da pruži ruku Miroslavu Tanjgi, kao revanš za raniji nesporazum u Lučanima, samo je potvrdilo da su lični animoziteti nadvladali sportski kodeks. Da li je ovo samo još jedna Lalatovićeva „psihološka igra“ ili je iskusni stručnjak ovoga puta zaista preterao u traženju neprijatelja tamo gde bi trebalo da budu sportski rivali?
M.M.
