Veliki ledeni pokrivači deluju kao savršeni simboli nepomičnosti. Gledani spolja, oni liče na hladnu, tihu i gotovo mrtvu masu koja samo polako reaguje na klimu. Ali priroda najčešće vara upravo tamo gde deluje najmirnije. Sada se pokazuje da duboko u grenlandskom ledenom pokrivaču postoje neobične strukture nalik perjanicama ili vrtložnim stubovima, a najbolje objašnjenje za njih postaje termalna konvekcija, sporo unutrašnje mešanje izazvano temperaturnim razlikama. Ako je to tačno, led duboko ispod površine nije onako ukočen i tvrd kako smo ga dugo zamišljali.
Kako prenosi ScienceDaily, ovakvo kretanje sugeriše da bi duboki led mogao biti znatno mekši nego što se ranije pretpostavljalo, što automatski menja način na koji naučnici modeluju ponašanje čitavog ledenog sistema u svetu koji se zagreva. Važno je biti precizan: ovo nije naslov tipa „sutra stiže potop”. Istraživači ne tvrde da jedno otkriće odmah menja sve procene rasta nivoa mora. Oni tvrde nešto podjednako ozbiljno: da unutrašnja fizika ledenog pokrivača nije do kraja bila dobro shvaćena, a kad se promeni osnovna fizika modela, vremenom se menjaju i svi zaključci koji na njoj počivaju.
U nauci su upravo takve vesti često najvažnije. Ne one koje nude trenutnu dramu, nego one koje tiho prepravljaju jednačinu. Grenland nam ovde ne daje gotov odgovor, već upozorenje da ni ogromni sistemi koje merimo satelitima i klimatskim modelima nisu nužno jednostavni iznutra. Ponekad se budućnost nivoa mora ne menja na naslovnici, nego duboko u ledu, tamo gde tek učimo kako materija zaista živi.
S.B.
