Kada ljudi planiraju put, najčešće gledaju cenu karte, prtljag i termin polaska. Mnogo ređe razmišljaju o tome koliko na tu cenu utiču državne dažbine koje nisu deo avio-kompanijske mašte, već poreske politike. Euronews je juče podsetio na tu zaboravljenu stavku objašnjavajući evropske avio-namete, baš u trenutku kada je u Ujedinjenom Kraljevstvu došlo do povećanja Air Passenger Duty. Taj porez se obračunava prema udaljenosti i klasi putovanja, pa tako ista ruta ne nosi istu fiskalnu težinu za svakog putnika. Za putnike iz ekonomске klase ka udaljenijim destinacijama, kao što su Japan, Australija, Novi Zeland, Vijetnam ili Tajland, iznos je sada povećan sa 94 na 106 funti.
Ovo je jedna od onih tema koja deluje dosadno dok ne shvatite da menja ponašanje miliona ljudi. Putovanja su dugo reklamirana kao pitanje želje, ritma života i dobrog “deala”, a sve više postaju i pitanje regulatorne klime. Za porodice, mlade putnike i one koji iz Evrope lete van kontinenta, dodatni nameti ne deluju kao apstraktna fiskalna fusnota, nego kao konkretan razlog da preispitaju destinaciju, termin ili čak samu ideju puta. Zato ova tema prevazilazi avijaciju. Ona govori o novoj fazi putovanja, u kojoj država tiho ulazi u svaku rezervaciju. U vremenu kada se i turizam sve češće meri kroz održivost, emisije i javne prihode, karta više nije samo ulaznica za odmor — ona postaje i mala poreska mapa sveta kojim letimo.
S.B.
