BEOGRAD – Na praznik Vaskrsenja Lazarevog, u subotu, 4. aprila 2026. godine, u Hramu Svetog Save na Vračaru služena je Sveta Liturgija kojom je načalstvovao Njegovo Preosveštenstvo vikarni Episkop jenopoljski g. Nikon. Sasluživali su mu svešteno bratstvo svetosavskog hrama i sveštenstvo Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, dok su bogosluženje lepotom pojanja uveličali pojci Hrama, Pevnica pri crkvi Svetog Save i učenici Bogoslovije „Sveti Sava”.
Nakon pročitanog jevanđeljskog začala, Vladika Nikon se obratio vernom narodu prigodnom besedom, povlačeći paralelu između stvaranja sveta i ljudskog pada, ali i nade koju donosi Hristos. Vladika je istakao da je čovek stvoren kao kruna stvaranja, predodređen da bude gospodar vaseljene, ali da se kroz greh odrekao izvora života.
„Gospod danas plače pred grobom Lazarevim, ali ne plače samo za njim, već zbog smrti koja je zavladala svetom kao tiranin. Njegove suze nisu slabost, nego sila ljubavi koja spasava svet”, poručio je Vladika, podsećajući da tamo gde je Hristos prisutan – smrti nema. On je dodao da u današnjem vremenu, gde se čovekova vrednost često potiskuje u korist ekonomije, ne smemo zaboraviti da je svaki pojedinac neponovljiv jer nosi lik Hristov.
Poseban akcenat u besedi stavljen je na značaj pokajanja i saosećanja. Vladika je naglasio da su suze veliki duhovni dar koji čoveku omogućava da voli i sažaljeva bližnjeg, ističući da posle svakog stradanja i krsta neminovno dolazi vaskrsenje.
Po završetku Svete Liturgije, Vladika Nikon i sveštenstvo održali su pomen blaženopočivšem Patrijarhu srpskom Irineju u starom delu kripte hrama. Pomenu su prisustvovali ministar kulture g. Nikola Selaković, članovi porodice, saradnici i čtečevi pokojnog patrijarha, kao i mnogobrojni verni narod koji se okupio da oda počast nekadašnjem poglavaru Srpske pravoslavne crkve.
N.V.
Izvor: Hram Svetog Save
