Na poslu se ljubaznost često svodi na sitne rituale: čestitku, rođendansku tortu, paket za novog kolegu ili korporativni poklon koji treba da stvori utisak pažnje. AP-ov tekst o dobroti na radnom mestu ide znatno dalje i upravo zato je koristan. On počinje iskustvom Beth Brown, direktorke za zdravlje i dobrobit zaposlenih, kojoj su se gotovo istovremeno razbolela beba od COVID-19 i umrla majka. Kada je obavestila koleginicu da mora da se povuče iz važnog projekta, umesto spiska zadataka dobila je rečenicu da projekat nije važan u „grand scheme of things“ i da će je posao sačekati. Brown opisuje da je tada osetila kao da joj je „skinuta cigla sa grudi“. U jednoj rečenici sadržan je čitav razlog zašto ljudi na radnom mestu pamte ljudskost duže od formalnih nagrada.
AP zatim širi priču kroz mišljenja sociološkinje Ane Malaike Tubbs, osnivačice Maya Nussbaum iz Girls Write Now i terapeutkinje/coach-a Chantel Cohen. Zajednički imenitelj njihovih komentara jeste da ljubaznost ne znači odsustvo konflikta, nego prostor u kojem su popravka, iskrenost i dostojanstvo mogući. Tubbs govori o stvaranju „safe spaces“ u vremenu političkih podela, Nussbaum o sastancima koji počinju „heart warmer“ pitanjima, a Cohen o tome da istina izrečena s poštovanjem može biti oblik dobrote. Jedna od najupečatljivijih formulacija glasi da „kindness isn’t a conflict-free workplace“ već mesto gde je „repair possible“. Za čitaoca je to korisna lekcija: moderna kultura rada ne propada samo od stresa i rokova, nego i od toga što ljudi prečesto poistovećuju profesionalnost sa tvrdoćom. Ovaj tekst podseća da je radna sredina efikasnija kada ljudi osećaju da su viđeni, a ne samo upotrebljeni. Ljubaznost zato nije meki ukras ozbiljnog posla. Ona je često preduslov da posao uopšte ostane ljudski.
S.B.
