Čudan derbi u Minhenu i podela plena – 2:2. Ko može da bude zadovoljniji teško je reći, pa je možda najpreciznija konstatacija da se ni jedni ni drugi neće previše sekirati što nisu pobedili. Rana je faza takmičenja, prava forma daleko, a u vazduhu se osećalo da nema uobičajenog naboja karakterističnog za okršaje ekipa ovog ranga.
Mada, ako ćemo pošteno – ni to nije potpuno neočekivano. Bajern je na dan utakmice ostao bez Jozue Kimiha usled iznenadne smrti njegovog oca, dok Vensan Kompani nije mogao da računa ni na suspendovanog Majkla Olisea i povređenog Džamala Musijalu. U startnih 11 se ipak vratio Manuel Nojer, ali je domaćin počeo bez četvorice startera, uz eksperiment sa Alfonsom Dejvisom na levom krilu. Ni Mikel Arteta nije imao sve snage na raspolaganju, a u 10. minutu povredio se i Bukajo Saka.
Ipak, rezervista Ebereči Eze doneo je prednost Tobdžijama. Bajern je uzvratio u 35. minutu kada je Hari Kejn genijalnim pasom proigrao Dejvisa za 1:1. Bavarci su u nastavku uspeli da preokrenu, ali je završnica pripala Englezima.
Ono što ovaj okršaj čini posebnim jeste Arsenalov pristup. Tobdžije se nisu odrekle poseda već su nametnule svoj ritam. Retkost je videti da najbolji nemački tim na svom stadionu prepusti posed gostu – na to ih nisu naterali ni PSŽ, ni Barselona, ni Real. Iz jedne takve duge i strpljive akcije pozicionog napada, dok je svih 10 igrača Bajerna bilo iza lopte, Deklan Rajs je pogodio za konačnih 2:2. Čestitke Arteti na još jednoj potvrdi trenerske fleksibilnosti.
M.M.
