U noći koja će ostati upisana zlatnim slovima u istoriju atinskog fudbala, Luka Jović je brutalnom demonstracijom golgeterske moći predvodio AEK do epske pobede nad Panatinaikosom (4:0), dokazavši da klasa nikada ne bledi, već samo čeka pravog arhitektu.
Kada je Luka Jović letos potpisao za AEK, mnogi su taj potez okarakterisali kao „sprint unazad“ i definitivnu kapitulaciju napadača koji je nekada nosio dresove Real Madrida i Milana. Kritičari su bili surovi, svrstavajući ga u kategoriju igrača koji su prerano odustali od ozbiljnog fudbala. Ipak, večerašnji derbi na „Aja Sofiji“ bio je najbolji demanti tih površnih ocena. Pod komandom Marka Nikolića, koji je očigledno pronašao ključ za mentalitet srpskog centarfora, Jović je podsetio na svoje najbolje dane iz Frankfurta. „Poker“ golova u mreži večitog rivala nije samo statistički podvig; to je poruka čitavoj Evropi da je Jović ponovo onaj „tigar“ iz šesnaesterca koga lopta sama traži.
Serija je počela u 15. minutu, kada je Jović na centaršut Ljubičića reagovao onako kako to rade samo rasni strelci – munjevitim trzajem u padu. Do kraja večeri, mreža Panatinaikosa se tresla još tri puta, a Luka je stigao do brojke od 12 prvenstvenih golova, od čega je čak sedam spakovao gradskom rivalu. Nadmudrivanje Marka Nikolića i Rafe Beniteza pretvorilo se u apsolutnu dominaciju srpskog trenera, koji je maksimalno iskoristio Jovićevu sposobnost čitanja igre. Jović nije jurio loptu; on je gospodario prostorom, uvek korak ispred odbrane „Zelenih“, podsećajući svet da, kada mu se igra fudbal, malo koji defanzivac na planeti ima rešenje za njegov instinkt.
