Malo je tema koje uspevaju da spoje nežnost kućnog života i tvrdu genetiku bolesti tako prirodno kao ova. Portugalski ZAP pisao je o velikom istraživanju raka kod domaćih mačaka, a rezultati su otvorili mnogo šira vrata nego što sam naslov sugeriše. Timovi povezani sa Institutom Wellcome Sanger i univerzitetskim partnerima napravili su do sada najdetaljniju genetsku mapu karcinoma kod mačaka, analizirajući približno hiljadu gena povezanih sa ljudskim rakom kroz 13 tipova mačjih tumora. Pokazalo se da veliki broj mutacija koje pokreću bolest kod mačaka snažno podseća na one koje se vide i kod ljudi. Naučnici su posebno izdvojili sličnosti sa agresivnim oblicima raka dojke, naročito sa trostruko negativnim podtipom, jednim od najtežih za lečenje.
Ova sličnost nije samo zanimljivost za ljubitelje životinja. U savremenoj onkologiji mnogo vredi svaki prirodni model bolesti koji ne nastaje veštački, već se razvija u organizmu koji deli deo našeg okruženja i bioloških procesa. Mačke žive uz ljude, dišu isti vazduh, izložene su sličnim faktorima sredine i pritom razvijaju tumore koji pokazuju srodne molekularne mehanizme. U saopštenjima naučnih timova posebno se izdvaja gen TP53, jedan od najpoznatijih u priči o nastanku karcinoma, koji se i kod mačaka pojavljuje veoma često. U pojedinim analizama ističu se i dodatni obrasci mutacija povezani sa agresivnim oblicima bolesti. To otvara mogućnost da se u budućnosti preciznije razvijaju terapije i biomarkeri koji bi koristili i veterinarskoj i humanoj medicini.
U tome je i najlepši obrt ove teme. Mačka, životinja koju mnogi doživljavaju kao samodovoljnu, elegantnu i pomalo nedokučivu, ovde izlazi iz uloge kućne ikone i postaje naučni saveznik. Naravno, to ne znači da će kućni ljubimci preko noći doneti čudesni lek. Nauka gotovo nikada ne ide tim putem. Ali znači da se mapa razumevanja raka širi i da odgovor ponekad dolazi iz pravca koji niko ne očekuje. Velike medicinske priče ne moraju uvek počinjati u sterilnoj laboratoriji; ponekad počinju i u tihoj svakodnevici doma, uz životinju koja se čini poznatom do banalnosti. I baš tu, u toj blizini, savremena genetika ponekad pronađe nešto iznenađujuće veliko.
S.B.
