Mačka se ne igra da bi se “istrošila”, nego da bi lov imao smisao: šunjanje, sprint, hvatanje, pa mir. Zato je pametnije odraditi dve do tri kratke sesije dnevno (po 10–15 minuta) nego jedan dugačak haos koji je samo uzbudi.
Prva igra je najjača i najjeftinija: “plen koji beži”. Štap s perjem ili kanapom vodi tako da se krije iza ivice kauča, proviri, pobegne, stane. Mačka se pali na priču, ne na mahanje. Kad “ulovi”, pusti je da drži plen par sekundi, pa tek onda prekini.
Druga scena koja radi bez greške su kartonske kutije. Dve kutije spoji u tunel, ubaci zgužvan papir ili mekanu lopticu i pusti da zvuk vodi igru. Treća je “trag” od poslastica: tri tačke kroz stan, pa pauza, pa još dve — mentalni lov smiruje bolje nego trčanje u krug.
Kao što smo već primetili u tekstovima o navikama, ritam je pola zdravlja: rotiraj igračke. Dve drži napolju, ostale skloni, pa menjaš svaka tri dana. Mački je to “novo”, tebi je to mir.
S.B.
