Mačke imaju lošu reputaciju kada je reč o „pokazivanju osećanja“. Za jedne su elegantno nezavisne, za druge jednostavno nezainteresovane. Međutim, poslednjih godina sve više istraživanja potkopava tu staru predstavu i pokazuje da je mačja socijalnost suptilnija, a ne slabija. Jedna od najzanimljivijih ideja jeste da mačke ljude ne razlikuju samo po glasu, rutini i izgledu, već i po mirisu.
Upravo je to nagovestila studija o kojoj su izveštavali ScienceDaily i istraživači sa Univerziteta u Tokiju: mačke su duže njuškale miris nepoznatih osoba nego miris svojih vlasnika. Takva razlika ne dokazuje „emociju“ u ljudskom smislu, ali snažno sugeriše da mačka prepoznaje poznatog čoveka i da mu pristupa drugačije. To je važno jer ruši staru grešku po kojoj odsustvo pseće demonstrativnosti znači odsustvo vezanosti. Mačke, jednostavno, čitaju svet drugačijim kodom.
Miris je za njih mnogo važniji nego što većina vlasnika pretpostavlja. Trljanje o noge, nameštaj ili uglove prostorije nije samo simpatična navika, već način obeležavanja i stvaranja poznatog olfaktornog pejzaža. Kuća je za mačku i mapa mirisa, a ljudi koji u toj mapi stalno postoje postaju deo njene zone sigurnosti. Ako to shvatimo, mnoge mačje reakcije — od opreza prema gostima do smirivanja uz poznatu garderobu vlasnika — dobijaju mnogo jasnije objašnjenje.
Takvi nalazi ne pretvaraju mačku u psa sa finijim manirima, ali je prikazuju poštenije. Ona možda ne trči da vas pozdravi svaki put kao da ste se vratili iz rata, ali to ne znači da vas ne registruje duboko i precizno. Samo, kao i obično s mačkama, odnos dolazi bez nepotrebne galame.
S.B.
