Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut poručio je da industrija i prerađivački sektor čine osnovu privrednog razvoja zemlje, učestvujući sa četvrtinom u bruto dodatoj vrednosti i noseći glavninu robnog izvoza, koji je u 2025. godini porastao za 8,4 odsto.
Predsednik Vlade Srbije, Đuro Macut, na zatvaranju 33. Kopaonik biznis foruma istakao je da industrija i prerađivački sektor ostaju ključni stubovi privrednog razvoja zemlje. Prema njegovim rečima, ovi sektori učestvuju sa približno četvrtinom u stvaranju bruto dodate vrednosti i čine okosnicu robnog izvoza, koji je u 2025. godini porastao za 8,4 odsto.
Macut je naglasio da sledeća faza razvoja podrazumeva pomeranje ka višim fazama prerade, većoj tehnološkoj složenosti i jačem povezivanju industrije sa naučno-istraživačkim sektorom.
„Otvaranje novih tržišta za domaće kompanije ključni je deo naše strategije. U 2025. stupili su na snagu novi sporazumi o slobodnoj trgovini, što omogućava srpskim firmama pristup velikim i rastućim tržištima i jača izvoznu osnovu za naredne godine“, rekao je Macut.
Premijer je istakao i važnost saradnje sa MMF-om za održavanje makroekonomske stabilnosti, naglašavajući da kontinuitet reformi i kredibilitet ekonomske politike čine Srbiju otpornijom u turbulentnom globalnom okruženju.
„Srbija se nalazi u jedinstvenom trenutku razvoja, sa investicionim ciklusom bez presedana. Naša šansa je u tome što smo spremni da se brzo prilagodimo promenama, ali za to nam je neophodno partnerstvo sa privredom“, poručio je Macut.
Na forumu je učestvovalo više od 1.500 predstavnika poslovnog sveta, akademskog sektora i međunarodnih organizacija, sa oko 210 panelista u 35 panela, tri plenarne sesije i šest specijalnih događaja.
Premijer je istakao da je očuvanje rasta BDP-a Srbije od 2,0 odsto u 2025. godini pokazalo otpornost ekonomije u složenim međunarodnim okolnostima, dok se u narednim godinama očekuje kumulativni rast od 11,9 odsto.
„Za napredak su potrebni smelost i ambicija. U ekonomiji to znači investirati pre nego što je sigurno, menjati se pre nego što je neophodno. Najveći rizik koji možemo da preuzmemo je da ne preuzmemo nikakav rizik“, rekao je Macut.
Na Kopaoniku je takođe istaknuto da obrazovni sistem i poslovni sektor još nisu dovoljno usklađeni, posebno u pogledu pripreme kadrova za nove industrije. Nemanja Đorđević, direktor Palate nauke – Zadužbine Miodraga Kostića, ukazao je na značaj neformalnog obrazovanja koje može brže odgovoriti na potrebe tržišta rada i industrije.
„Kompanije sve više traže konkretna praktična znanja i veštine, a manje formalne diplome. Upravo tu postoji prostor za institucije koje mogu podstaći radoznalost i interesovanje mladih za nauku i tehnologiju“, rekao je Đorđević, dodajući da programi Palate nauke uključuju radionice i edukativne aktivnosti za specifične ciljne grupe.
M. T.
Foto: Tanjug/AMIR HAMZAGIĆ
