Mak, nekada česta kultura na vojvođanskim njivama, poslednjih godina ponovo privlači pažnju poljoprivrednih proizvođača. Jedan od onih koji su odlučili da se okušaju u ovoj proizvodnji je Dragan Antunović iz Male Bosne kod Subotice, koji već drugu sezonu uzgaja mak na površini od 20 jutara.
Za razliku od mnogih proizvođača koji ovu kulturu uvode na manjim parcelama, Antunović je odmah odlučio da zasadi veću površinu. Ideja za proizvodnju došla je od otkupljivača sa kojim već sarađuje, a nakon prve uspešne sezone nastavio je sa proizvodnjom.
„Prošle godine sam prvi put počeo da gajim mak. Čovek koji ima otkupno mesto predložio mi je da pokušamo sa ovom kulturom. Ljudi uglavnom poseju dva ili tri jutra, ali ja, ako nešto radim, odmah to radim na većoj površini. Zasejali smo 20 jutara i prošle godine mak je odlično rodio“, rekao je Antunović, rekao je za Subotica.com.
Ovogodišnja proizvodnja bila je zahtevnija zbog vremenskih prilika, posebno zbog majskog mraza, koji je ostavio posledice na brojne ratarske kulture. Ipak, usevi maka u Maloj Bosni uspeli su da se održe, pa proizvođač očekuje dobar rezultat.
„Još nemamo konačan prinos jer nismo završili selektovanje, ali očekujemo između 800 i 900 kilograma po jutru. Bilo je proizvođača koji su imali znatno manje, između 300 i 500 kilograma“, naveo je Antunović.
Posebna prednost ove kulture za domaće proizvođače jeste siguran plasman, jer gotovo celokupan rod odlazi na strano tržište. Kupci su velike prerađivačke kompanije iz Nemačke i Mađarske, gde postoji razvijena industrija prerade maka.
„Naš mak završava u nemačkim i mađarskim firmama. U Nemačkoj postoji velika fabrika, dok je u Mađarskoj izgrađena nova, druga po veličini u Evropi. Njihovi predstavnici dolaze kod nas i nude ugovore za plavi mak, a moguće je da će u budućnosti biti tražen i beli“, rekao je Antunović.
Prema iskustvu ovog proizvođača, mak može biti isplativa kultura, uz pravilnu pripremu zemljišta i poštovanje agrotehničkih pravila. Ulaganja su, kako navodi, slična ili čak nešto manja nego kod pojedinih drugih ratarskih kultura poput uljane repice i pšenice.
Ipak, proizvodnja zahteva pažljiv izbor parcela i kvalitetno seme. Najveći problem predstavlja korov pupe, koji može značajno da ugrozi usev.
„Mak nije zahtevna biljka, ali treba voditi računa da na parceli nema pupe, jer mu predstavlja najveći problem. Važno je i kakvo seme dobijete, pošto se određeni problemi mogu pokazati tek nakon setve“, objašnjava Antunović.
Specifičnost ove proizvodnje je i u semenskom materijalu. Većina semena koje koriste domaći proizvođači dolazi iz uvoza, a seme maka ne može odmah nakon proizvodnje da se koristi za novu setvu.
„Devedeset odsto semena dolazi iz uvoza. Mak je specifičan jer seme mora određeni period da odstoji u odgovarajućim uslovima kako bi dostiglo najbolju klijavost“, kaže Antunović, prenosi Subotica.com.
Povratak maka na vojvođanske njive pokazuje da proizvođači sve češće traže alternativne kulture koje mogu doneti sigurniji plasman i dodatnu vrednost, posebno kada postoji stabilna tražnja na evropskom tržištu.
M. T.
