BEOGRAD – NA SVOM Fejsbuk profilu, ministar finansija Siniša Mali oglasio se opširnom objavom u kojoj kritikuje Dragana Đilasa i Dušana Nikezića, uz osvrt na državno zaduživanje, kamatne stope i ekonomsku politiku u prethodnim i sadašnjem periodu.
U nastavku prenosimo njegovu objavu u celosti:
„Samo da Dragan Đilas ne priča o poštenju, a njegov đak Dušan Nikezić o ceni zaduživanja na međunarodnom tržištu… Biće ovo neka buduća narodna poslovica, a današnja je realnost da dostupnost medija modernog doba omogućava dežurnim srpskim političkim smatračima da budu glasno bezobrazni.
Nikezić čak ne primenjuje ni staro pravilo ako nešto ne znaš bolje ćuti, ili bar pitaj nekoga ko zna…
Jer, samo jednostavnom pretragom javno dostupnih podataka Nikezić je mogao da nađe tabelu istorijskog pregleda emitovanih državnih hartija od vrednosti na primarnom tržištu 2010 – 2026. godine u kojoj se može videti da su ranijih godina kuponske stope dostizale 10 odsto, dok je danas našoj zemlji kapital dostupan više nego duplo povoljnije.
Ima nas i dalje koji se sećamo da ste nas 2011. godine zadužili dve milijarde dolara po osnovu obveznice koju ste emitovali po stopi od čak 7,25 odsto. To je bio rep đilasovske i nikezićke politike jer su skupi dugovi jedino što su ostavili građanima Srbije. I tu obveznicu smo prevremeno otplaćivali samo da bismo se rešili tako skupog zaduženja.
Jer, vi niste razmišljali da je to novac naših građana koji može biti iskorišćen za velike kapitalne projekte. Zato i niste ostavili ništa iza sebe osim ekonomske pustoši. Vi ste taj novac koristili za sopstvene džepove, za lično bogaćenje, a mi ulaganjem u kapitalne projekte poboljšavamo kvalitet života građana i podstičemo rast BDP-a.
Danas kada se Srbija gradi, kada ima kilometre novih auto-puteva i puteva u izgradnji, nove bolnice, škole, vrtiće, u tim brojkama se krije sprovođenje desetogodišnjih reformi, stabilizacija zemlje, fiskalna konsolidacija. To su sve bolni rezovi koje smo pravili da bismo zemlju oporavili od uništitelja i lopova koji su je ekonomski devastirali i doveli do ruba bankrota.
A, ako posmatramo kuponske stope na državnim hartijama, disbalans u vašoj neodgovornosti preskupog guranja države u zaduživanje još je vidljiviji ako tom grafikonu dodamo i iznos referentnih kamatnih stopa nekada i sada.
Kada je Nikezić zaduživao zemlju referentne kamatne stope u Americi su iznosile 0 i ,25 (FED) dok su prinosi na američke desetogodišnje obveznice iznosili oko 1,97 odsto, 2011. godine. Referentna stopa Centralne banke SAD-a (FED) je danas 3,5-3,75 odsto i 4,4 odsto na desetogodišnje hartije od vrednosti.
To znači da je za Srbiju emitovanje obveznica bilo skuplje kada su svetski uslovi zaduživanja bili povoljniji. Dalje, to vam je odličan pokazatelj šta su svetski investitori mislili tada o nama, koliko su verovali u stabilnost zemlje i sigurnost ulaganja u državne hartije od vrednosti zemlje koja nema novca ni da isplati prosečne penzije od jedva više od 200 evra svojim građanima.
I ne brinite – projekcija našeg javnog duga za kraj ove godine iznosi 44,5% i biće ispoštovana, a podsećam vas da je dug evrozone na nivou od oko 89% BDP-a. A pošto govorite o praznoj kasi – podsetiću vas da ste vi nama na računu budžeta ostavili jedva osam milijardi dinara, dok mi u ovom trenutku na računu imamo 261 milijardi dinara. Ako vam je to prazno, kako se onda zove rupa koju ste nam ostavili?!
Toliko se garnitura političara iz tih godina tužne srpske ekonomske istorije borila za Srbiju, toliko je razumevanje za svetske ekonomske tokove pokazivala, da je jednom MMF napustio Srbiju, dok danas dobijamo samo reči hvale i podršku da nastavimo započete reforme.
Kreditni investicioni rejting zemlje je došao kao kruna i potvrda svega urađenog i trajna „crvena zastavica“ za Nikezića i sve druge sa sličnim ambicijama koji se ne bore za svoju zemlju već samo za broj funkcija koje će gomilati.
On i dalje ne razume kako je to kada neko brine o javnom dugu, vodi odgovorno ekonomsku politiku i pritom paralelno sprovodi teške reforme, jer sa Đilasom nisu uspeli apsolutno nijedan sistem da unaprede, osim sistema ličnog bogaćenja.
Takvima Srbija, prethodnih skoro pa 15 godina, uporno pokazuje na izborima da za njih više nema mesta na javnim funkcijama jer dobrobit građana nikada pre nije bila na prvom mestu, kao danas.
Pokazaće vam građani to još jednom, a do tada, bolje rastumačite uslove zaduživanja, hedžinga, prepakivanja duga u povoljnije uslove, štednju i javna kapitalna ulaganja i njihov značaj za sveukupni rast privrede.
Ako Vi ne znate ove komplikovane stvari, angažujte neku konsultantsku kuću za pomoć. To bar znate, znamo…“
M. D.
