PODGORICA – Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić poručio je da inicijativa o uvođenju srpskog jezika kao službenog ne samo da ne šteti evropskom putu zemlje, već bi predstavljala značajan doprinos priključenju Evropskoj uniji. On je istakao da bi bilo izuzetno korisno da Crna Gora u Uniju unese srpski jezik kao ravnopravan i službeni, podsećajući da u samoj EU postoji niz država koje funkcionišu sa više službenih jezika. Prema njegovim rečima, priznavanje jezičke realnosti na terenu je u potpunosti u skladu sa evropskim standardima i vrednostima koje Crna Gora teži da usvoji.
Disonantni tonovi u vlasti: Demokratija ili kriza? Iako unutar parlamentarne većine postoje oprečna mišljenja o mnogim pitanjima, pa i o statusu srpskog jezika, Mandić smatra da to neće ugroziti stabilnost i funkcionisanje aktuelne vlasti. On je za Televiziju Crne Gore objasnio da su različiti stavovi unutar koalicije upravo dokaz postojanja demokratije i slobode izražavanja političkih uverenja. Mandić veruje da se kroz dijalog i uvažavanje činjenica može doći do rešenja koje će zadovoljiti najveći deo građana, bez narušavanja političke stabilnosti koja je neophodna za nastavak reformi.
Evropska praksa kao argument: Višejezičnost kao standard Mandićeva inicijativa se oslanja na primere zemalja poput Belgije, Švajcarske (iako nije članica EU) ili Finske, gde više jezika uživa status službenog, što se smatra vrhunskim demokratskim dostignućem. On insistira na tome da bi ravnopravnost srpskog jezika, pored već postojećeg službenog crnogorskog, dodatno ojačala unutrašnju koheziju društva i pokazala zrelost institucija. Cilj je da, onog trenutka kada Crna Gora postane članica EU, srpski jezik dobije status jednog od zvaničnih jezika Unije, što bi imalo dalekosežne posledice za ceo region.
Politički izazovi i ustavne prepreke Uprkos Mandićevom optimizmu, kritičari inicijative upozoravaju da bi promena službenog jezika zahtevala izmene Ustava, za šta je potrebna široka politička podrška koja u ovom trenutku nije izvesna. Opozicija i deo civilnog sektora smatraju da se ovim pitanjem ponovo podstiču podele u društvu, dok Mandić uzvraća da je ignorisanje jezika kojim govori najveći broj građana Crne Gore zapravo pravi izvor nestabilnosti. Razrešenje ovog pitanja verovatno će biti jedan od ključnih političkih testova za crnogorsku vlast u toku 2026. godine.
postinfo.rs
